18. vek: Život što dalje od močvare
U 18. veku autor Tomas Šort napisao je studiju „Uzroci i posledice korpulencije“ u kojoj je istraživao lokacije na kojima žive ljudi koji imaju problema s debljinom i zaključio da puno češće žive blizu močvara. Njegova preporuka i rešenje za gojaznost? Gojazni ljudi trebalo bi da se presele u manje vlažna područja i izbegavaju očito negativan uticaj močvarnog područja. Premda mu savet u zdravstvenom smislu možda nije bio preterano logičan, što se tiče ekonomije i nekretnina, uopše se ne čini loš.
Početak 19. veka: Dijeta s vinskim sirćetom
Anoreksični i bulimični pesnik Lord Bajron popularizovao je dijetu s vinskim sirćetom početkom 19. veka. Kako bi pročistio telo, pio je velike količine vinskog sirćeta i vode dnevno (uz svoju standardnu šoljicu čaja s pomešanim sirovim jajetom). Posledice su, naravno, uključivale povraćanje i proliv, pa nije čudno da je uvek bio jako mršav. ***Jabukovim sirćetom do zdravlja!
Početak 20. veka: Veliki žvakač
Prodavac umetničkih dela iz San Franciska, Horas Flečer, postao je poznat kao „Veliki žvakač“ nakon što je zaslugu za gubitak 19 kilograma pripisao žvakanju hrane i negutanju. Pošto su mu nekoliko puta odbili da otvore polisu zdravstvenog osiguranja zbog debljine, okrenuo se vlastitoj metodi – žvakao bi svaki zalogaj tačno 32 puta, a zatim bi ga ispljunuo. On je, naime, smatrao da tokom žvakanja telo apsorbuje sve hranljive materije koje su mu potrebne, a moto mu je bio: „Priroda će kazniti sve one koji ne žvaću.“
1925: Dijeta cigaretama
Teško je zamisliti da je pušenje ikad promovisano kao dobro za zdravlje, ali pre nego što su zdravstvene institucije izdale službena upozorenja o štetnosti cigareta, one su služile upravo tome. Nekoliko duvanskih kompanija isticalo je suzbijanje apetita kao jedan od kvaliteta svojih proizvoda. Jedna od reklama npr. za Laki Strajk cigarete pozivala je pušače: „Zapalite Laki i više vam nikad neće nedostajati slatkiši koji vas čine debelim.“ ***Da li ćete se ugojiti ako prestanete da pušite?
1928: Eskimska dijeta
Kanadski istraživač Vilhjalmur Stefanson predložio je ekstremnu verziju Atkinsonove dijete. Pošto je neko vreme živeo na severu, fasciniralo ga je kako su Eskimi neverovatno zdravi uprkos tome što žive od karibu mesa (vrsta irvasa), sirove ribe i masnog tkiva kita i skoro pa uopšte ne konzumiraju voće i povrće. Stefansona je toliko oduševila njihova ishrana pa je čak tvrdio da i sam samo to jede i, kako bi dokazao efikasnost, prijavio se u bolnicu Belvi u Njujorku gde su doktori nekoliko meseci pratili njegovo zdravlje. Nakon detaljnih ispitivanja proglašen je zdravim.
Rane 30-e: Sapun za mršavljenje
Oprati višak sala sa tela pod tušem? Zvuči predobro da bi bilo istinito, ali sapuni za mršavljenje naterali su ranih 30-ih godina mnoge žene na češće kupanje. Proizvodi poput Fatoff, Fat-O-NO i La-Mar Reducing Soap pozivali su kupce da se samo dobro nasapunaju i tako smršaju. Uprkos grandioznim obećanjima sapuni, naravno, nisu imali nikakvu čarobnu moć – bili su obični sapuni za ruke.
Šezdesete: Dijeta Uspavane lepotice
Teško je jesti za vreme spavanja, pa je logično pretpostaviti da su povremeni dremeži vrlo dobar izbor za gubljenje kilograma. To je barem osnovna ideja dijete Uspavane lepotice, odnosno The Sleeping Beauty Diet, kako su je zvali, koja je bila prilično popularna u Americi šezdesetih godina. Sledbenici, a među njima je navodno bio i Elvis Prisli, bi konzumirali teške sedative i zatim danima spavali. ***Budilnik je kriv što imate višak kilograma!?
Sedamdesete: Prolin dijeta
Sedamdesetih godina prošlog veka doktor Rodžer Lin zagovarao je dijetu nejedenja ničega osim, naravno, njegove čarobne tečnosti, nazvane Prolin. Napitak se navodno sastojao od životinjskih rogova, kopita, tetiva, kostiju i drugih nusproizvoda klanja koji su se tretirali veštačkim ukusima, bojama i enzimima za razgradnju. Prolin je davao 400 kalorija dnevno i nula hranljivih materija. Zato ne čudi što je minimalno 58 ljudi, koji su isprobali ovu vrstu dijete, imalo problema sa srcem.
Kraj 20. veka: „Breathariani“
Većina dijeta sugeriše konzumaciju nečega, bilo mesa, ugljenih hidrata, ali samo jedna dijeta traži da se odreknete baš svega. Da, prema njihovoj filozofiji trebalo bi da preživite samo od vazduha i sunca. Bridarijani veruju da, kad čovek pronađe najčišći oblik harmonije s prirodom, onda mu više ne treba hrana, voda ili san. Jedna je Australijanka tvrdila da je breatharian (eng. breathe-disati) i pokušala je to da dokaže u TV emisiji „60 Minutes“. Ali, cela stvar je otkazana nakon četiri dana kad joj se usporio govor, zenice raširile i pošto je dehidrirala, piše T portal. ***Jedite i mršavite pomoću intuitivne dijete!
21. vek: Naočare za dijetu
Jeste li možda primetili kako lanci brze hrane koriste dosta žute i crvene boje na svojim logotipovima i u restoranima? Te nijanse navodno podstiču apetit. S druge strane, plava bi trebalo da suzbija apetit. Jedna japanska firma ove godine je na tržište izbacila naočare koje pomažu mršavljenju, i to tako što zavaravaju čula, čime osoba stiče privid ukusnijeg i obilnijeg obroka.
Izvor: S media, foto: Guliver/Thinkstock
