Svi organski sistemi u našem telu su međusobno povezani i rade zajedno kako bi obezbedili da se osećamo zdravo. Naše telo je sastavljeno od milijardu različitih ćelija, od crvenih krvnih zrnaca pa sve do ćelija mozga. Neuroendokrine ćelije se nalaze u mnogim delovima našeg tela i čine jedinstvnu mrežu koja se zove neuroendokrini sistem. Ove ćelije imaju različitu ulogu u zavisnosti od toga u kom delu tela se nalaze. Pod uticajem signala koje dobijaju od drugih ćelija, ili signala iz nervnog sistema, oslobađaju različite hormone u krvotok i na taj način obezbeđuju da naše telo normalno funkcioniše.
Neuroendokrine ćelije u mozgu stvaraju brojne hormone koji su od izuzetnog značaja za naše emocije, za rast, kontrolu polnog sazrevanja i adaptaciju na štetne uticaje iz okoline. U sistemu za varenje (digestivni sistem) neuroendokrine ćelije stvaraju hormone koji obezbeđuju da se hrana transportuje kroz creva i pomažu da se ona svari. U bronhijama i plućima (respiratorni sistem) stvaraju hormone koji su neophodni za normalan razvoj pluća dok je beba još u stomaku a bitni su i u regulaciji disanja. Druge neuroendokrine ćelije pomažu u kontroli krvnog pritiska i broja otkucaja srca.
Neuroendokrini sistem je sistem koji ne možemo da vidimo, niti smo svesni njegovog postojanja, ali je od izuzetnog značaja kako bi gotovo sve funkcije našeg organizma tekle nesmetano.
Kada neuroendokrine ćelije rade kako treba tada i naše telo radi kako treba i dobro se osećamo. Međutim, problem nastaje kada ove ćelije počnu nekontrolisano da rastu i kada im se poremeti funkcija. Tada nastaju neuroendokrini tumori (NET). Ovi tumori se podjednako javljaju kod muškaraca i kod žena, nezavisno od godina života, mada su češći u starijoj populaciji. Postoje benigni i maligni NET-ovi. Od izuzetnog je značaja da se sa sigurnošću razjasni da li je tumor zaista benigan ili se samo ponaša kao benigni tumor, odnosno da veoma sporo raste. To je nešto što ovu vrstu tumora razlikuje od drugih karcinoma. Naime u „običnom“ karcinomu pluća između 20 i 100% ćelija se aktivno deli i raste i bolest brzo napreduje. U NET-u pluća u jednom trenutku samo 3 % ćelija može da se deli aktivno, pa samim tim i bolest sporo napreduje, ali uprkos tome ove ćelije mogu imati karakteristike maligne ćelije i sposobnost da se prošire u druge delove tela, odnosno da daju metastaze. Otuda i stari naziv za ovu vrstu tumora-karcinoid. U prevodu karcinoid znači karcinomu sličan tumor, čime se želelo naglasiti da iako sporo rastu, ovi tumori mogu dati metastaze kao i pravi karcinomi. Nažalost, postoje i vrlo agresivni NET-ovi, odnosno neuroendokrini karcinomi, koji se ponašaju kao „obični“, brzo napredujući karcinomi.
NET-ovi se najčešće javljaju u plućima, tankom i debelom crevu, pankresu, ali mogu nastati i u želucu, nadbubrežnim žlezdama, štitastoj žlezdi, hipofizi, jajnicima, testisima, koži, praktično u svim delovima našeg tela.
Simptomi NET-a su različiti i zavise od lokalizacije i bioloških karakteristika tumora. Često su simptomi nespecifični i slični simptomima koje daju neke druge, češće bolesti. Ovde bi trebalo spomenuti još jednu karakteristiku NET-ova a to je da oni mogu lučiti određene hormone, ili kako mi to kažemo, mogu biti funkcionalni. U zavisnosti od lokalizacije zavisi i koji će se hormoni pojačano lučiti. Tako NET-ovi creva i pluća mogu lučiti hormon serotonin i izazvati karcinoidni sindrom koga karakterišu naleti crvenila u licu i u predelu dekoltea, proliv, a nekada i napadi gušenja. Pojedini NET-ovi pankreasa mogu pojačano lučiti hormon insulin i dovesti do učestalih padova šećera u krvi praćenih osećajem gladi, preznojavanjem, drhtavicom, opštom slabošću, pospanošću pa i poremećajima stanja svesti. U slučaju pojačanog lučenja gastrina nastaju čirevi u želucu i dvanaestopalačnom crevu. U drugim situacijama se mogu javiti prolivi, promene po koži, visoke vrednosti šećera u krvi. U slučaju NET-ova koji su nefunkcijski, odnosno koji ne luče hormone, rani simptom može biti osećaj umora i gubitak u telesnoj težini, NET-ovi creva mogu izazvati smetnje u prolasku crevnog sadržaja, poznatije kao „zavezana creva“, proliv, bol u trbuhu, NET-ovi pluća mogu izazvati kašalj i pojavu krvi u ispljuvku, dok NET-ovi pankreasa mogu izazvati bol iznad pupka i žutu prebojenost kože. Međutim, često u ranom stadijumu bolesti obolela osoba može biti bez ikakvih simptoma.
Ponekad je teško postaviti dijagnozu NET-a i dešava se da prođe i više godina pre nego što se otkrije tumor. Razlog za to je što su NET-ovi često mali tumori, nekada i manji od jednog centimetra, mogu se javiti gotovo u svim delovima tela, simptomi su često blagi i nespecifični, odnosno mogu ličiti i na neke druge češće bolesti kao što su sindrom iritabilnog kolona, čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, gastritis, astma ili upala pluća.
Dijagnoza bolesti se postavlja na osnovu različitih testova i snimanja. Testovi služe kako bi se otkrile povišene vrednosti hormona u krvi i urinu koje ovi tumori luče. Snimanjima se traži sam tumor i u tu svrhu se koristi ultrazvuk, skener, magnetna rezonanca, pojedina specifična snimanja sa specijalnim kontrastnim sredstvima, kao i različite endoskopske procedure kao što su gastroskopija (snimanje želuca sa sondom) i kolonoskopija (snimanje debelog creva sa sondom). Ne postoji jedinstveni test kojim bi se tumor otkrio i za svakog pacijenta je potrebno napraviti individualni plan koji testovi i snimanja su najsvrsishodniji. Kada se tumor otkrije neophodno je uzeti uzorak tkiva, odnosno učiniti biposiju, a nakon toga uzorak pregledati pod mikroskopom od strane iskusnog patologa kako bi se definitivno postavila dijagnoza i isplanirao dalji tok lečenja.
Ukoliko se otkiriju na vreme, ovi tumori se mogu izlečiti operacijom. Nažalost, većina NET-ova se otkrije kada se bolest raširila na druge delove tela (metastaze) i tada operacijom najčešće nije moguće ukloniti sve delove tumora. Međutim, i tada je moguće bolest staviti pod kontrolu i usporiti njen tok tako da pacijenti dugi niz godina budu bez ikakvih simptoma bolesti i imaju zadovoljavajući kvalitet života. Ovo se postiže primenom različitih vidova terapije kao što su hemioterapija, različiti oblici zračne terapije i biološka terapije, gde se primenom lekova u vidu jednomesečnih injekcija blokira dalji rast tumora i lučenje hormona, a samim tim nestaju i simptomi bolesti. U velikom centrima u svetu se svakodnevno ispituju novi lekovi koji će u budućnosti obezbediti uspešnije lečenje ove vrste tumora.
Obzirom da su NET-ovi retki tumori, od izuzetnog je značaja postojanje jedinstvenih zdravstvenih centara koji se usko bave dijagnostikom i lečenjem pacijenta sa ovom vrstom tumora. U našoj zemlji jedan takav centar ce nalazi u Beogradu na Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, Kliničkog centra Srbije. Na Odeljenju za neuroendokrine tumore i nasledne kancerske sindrome radi tim lekara, na čelu sa Prof. dr Svetozarom Damjanovićem, koji se svakodnevno susreće sa ovim pacijentima, kako kroz ambulantni rad, tako i u okviru dnevne bolnice i stacionara. Jednom mesečno, poslednjeg četvrtka, organizuje se i Konzilijum za NET gde se u saradnji sa specijalistima patologije, onkologije, radiologije, radioterapije, nuklearne medicine i hirurgije, donose odluke o najefikasnijem načinu lečenja za svakog pacijenta posebno.
Ukoliko sumnjate da neke od Vaših zdravstvenih tegoba mogu biti posledica neuroendokrinog tumora, javite se Vašem lekaru koji će na osnovu pregleda i dodatnih ispitivanja najbolje proceniti da li je potrebno da Vas uputi u naš Centar kako bi se sprovela dopunska dijagnostika i terapija.
Odelenje za neuroendokrine tumore i nasledne kancerske sindrome
Klinika za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, Klinički centar Srbije
Prof. dr Svetozar Damjanović, načelnik
Prof. dr Đuro Macut
Ass. dr Sanja Ognjanović
Ass. dr Bojana Popović
Ass. dr Ivana Božić Antić
Ass. dr Tatjana Isailović
dr Tamara Bogavac
dr Valentina Elezović
dr Dušan Ilić