Lekovi.net

URETRALNE LAKUNE (engl. urethral lacunae, lat. lacunae urethrales ), nežlezdane depresije epitela u kojima se ponekad otvaraju kanali uretralnih žlezda.

URETRALNE HROMAFINE ĆELIJE (engl. urethral chromaffin cells ), hromafine ćelije razbacane po epitelu muške i ženske uretre. Vrlo su blisko povezane sa senzornim aksonima, ali je njihova uloga nepoznata.

URETRALNA STRIKTURA (engl. urethral stricture), suženje mokraćne cevi zbog pov-rede ili zapaljenjskog oboljenja. Prouzrokovano je prorastanjem ožiljnog vezivnog tkiva koje smanjuje prohodnost mokraćne cevi. Bolesnici mokre u tankom mlazu, a…

URETRA (engl. urethra, lat. urethra), mokra-ćna cev; neparni, završni deo mokraćnih puteva, koji polazi unutrašnjim otvorom sa dna mokraćne bešike, a završava se spoljašnjim otvorom preko koga mokraća dospeva u…

URETEROPLASTIKA (engl. ureteroplasty), operativno rešavanje urođenog suženja mokraćnog kanala po izlasku iz bubrežne karlice (mogu biti bez ili sa prekidom kontinuiteta kanala).

URETEROLITOTOMIJA (engl. ureterolithotomy), hirurško odstranjenje kamena iz ure-tera (mokraćovoda). Operativni pristupi ure-teru zavise od toga u kom delu uretera se na-lazi kamen. Ako je kamen u distalnom delu uretera može…

URETERNI (engl. ureteric), onaj koji se odnosi na mokraćovod ili ureter, cevasti mi-šićno-sluzokožni parni organ koji sprovodi mokraću od bubrega do mokraćne bešike.V. ureter.

URETERITIS (engl. ureteritis), zapaljenje uretera, obično je udruženo sa zapaljenjem bešike (v. cistitis), naročito ako postoji vezi-kouretralni refluks; tuberkuloza urinarnog trakta može takođe izazvati ureteritis koji progredira do striktura.

URETER (engl. ureter, lat. ureter ), mokraćo-vod, cevasti organ koji se pruža od bubrežne karlice do mokraćne bešike, silazeći zadnjim zidom trbušne i karlične duplje; ureter provodi mokraću peristaltičkim kontrakcijama…

UREMIJA (engl. uremia), povećana koncentracija uree, kreatinina i ostalih azotnih jedi-njenja, krajnjih produkata u metabolizmu proteina i aminokiselina u krvi. Naziva se i azotemija. Javlja se u završnim stadijumima hronične…

UREAZA (engl. urease), enzim iz roda hidrolaza (EC 3.5.1.5) koji katalizuje reakciju urea + H2O = CO2 + 2 NH3. Ureaza je prvi enzim koji je izolovan u kristalnom obliku.…

UREA U KRVI (engl. blood urea), nivo uree u krvi. Bubreg, ekskrecijom uree urinom, odr-žava nizak nivo uree u krvi. Visok nivo uree u krvi ukazuje na smanjenu funkciju bubrega

UREA CIKLUS (engl. urea cycle), metabo-lički put koji se odigrava u jetri, a u kome se pomoću pet enzimskih reakcija koristi i ponovo regeneriše ornitin pri sintezi uree. Pomoću ovog…

UREA (engl. urea), diamid ugljene kiseline ili amid karbaminske kiseline, NH2-CO-NH2, supstanca koja se nalazi u urinu, krvi, limfi i svim telesnim tečnostima. Glavno je azotno jedinjenje u mokraći i…

URATNI ARTRITIS (engl. gout), akutni artritis tipa kristalne artropatije, koji nastaje zbog povećane količine mokraćne kiseline. Može biti primarni, kada je osnovni poremećaj hiperuratemija, najčešće nepoznate, a ređe poznate, enzimske…

URAPIDIL (engl. urapidil), vazodilatator, antagonist pretežno a1, a u manjem stepenu a2 i b1 adrenergičkih receptora. Deluje agonis-tički i na 5-HT1a receptore. Koristi se u terapiji arterijske hipertenzije, uglavnom hiper-tenzivnih…

URANIJUM 235 (engl. uranium 235), radioaktivni izotop urana 92U. Koristi se kao gorivo za rad nuklearnih reaktora. Uranijum 235 raspada se radioaktivnim nizom (alfa i beta-raspadima) u olovo ( 82Pb).

URAHUS (engl. urachus), kanal koji u ranom fetalnom životu povezuje vrh mokraćne bešike sa pupkom. U normalnim okolnostima on se zatvara i pretvara u ligament (vrpcu). Ukoliko je ovo zatvaranje…

URACIL (engl. uracil), kristalna baza, 2,4- -dioksipirimidin, koji je kao pirimidinska baza konstituent ribonukleinske kiseline (RNK) kod životinja i biljaka. Njegova komplementarna baza u sastavu DNK je adenin. Kao slobodna…

UNUTRAŠNJI SLUŠNI KANAL (engl. internal auditory meatus), koštani kanal u kome se nalaze: vestibularni ganglion, vestibulokoh-learni nerv, arterija i vena za labirint. V. meatus akustikus internus.