Paraovarijalne ciste su cistični tumori koji se razvijaju iz embrionalnih ostataka Volfovih kanala u mezosalpinksu. Zbog toga je zid tumora sastavljen iz dva sloja: razvučenog i istanjenog epoophorona i spoljašnjeg sloja koji čini peritoneum mezosalpinksa. Između ova dva sloja nalazi se oskudno rastresito vezivno tkivo mezosalpinksa, što olakšava da se pri operativnom zahvatu, ako su u pitanju mlađe osobe i ako se operator odluči za konzervativnu operaciju, cista veoma lako izljušti iz okolnog tkiva. Paraovarijalne ciste uvek su intraligamentne.
Obično se nalaze pored jajnika na užoj ili široj peteljci, a ređe se, uvučene između dva lista široke veze materice, spuštaju prema bazi njenog pripoja stvarajuđi na taj način intraligamentne tumore, slično intraUgamentnim tumorima pravih ovarijalnih cista ili mioma materice.
U takvoj situaciji one potiskuju matericu na stranu suprotnu od svoje lokalizacije i ako su spuštene niže prema zidu male karlice, mogu da dođu u koliziju sa ureterom odgovarajuce strane, što otežava njihovo operativno odstranjenje. Paraovarijalne ciste više su retencionog karaktera i nastaju lučenjem epitela kanalica epoophorona iz koga postaju. U ovim slučajevima ređe se radi o pravim neoplazmama.
Ovi tumori ne dostižu znatniju veličinu i lako se operativno odstranjuju bez ikakvih posledica po unutrašnje polne organe žene. Najmanja paraovarijalna cista je Morganijeva hidatida koja leži odmah ispod distalnog kraja jajovoda u blizini fimbrija, na kracoj ili dužoj peteljci. Inače, običnim ginekološkim pregledom ne može se postaviti dijagnoza paraovarijalne ciste, vec se opipani tumor obično smatra ovarijalnim ili adneksnim.
Da je u pitanju paraovarijalna cista može se ustanoviti tek pri laparotomiji ili u toku celioskopije kada se zapazi da je cista odvojena od normalnog jajnika koji nije zahvaćen neoplazmatičnim procesom. Lečenje je operativno.
