Kategorija: Pojmovi na d

DEPOZIT, nanos, naslaga. Sekundarni d. , termin koji se upotrebljava za promenu nastalu rasejavanjem malignih ćelija tj. metastazu.

DEPOLARIZACIJA (engl. depolarization), 1. promena mirovnog membranskog potencijala izazvana stimulusom u ekscitabilnim tkivima, tako da unutrašnja površina ćelijske membrane postaje manje negativna, dostiže nulu ili postaje pozitivna; 2. uklanjanje, neutralizacija…

DEPO (engl. depot), 1. skladište neke materije u organizmu, organ u kome se ta materija nagomilava, kao depo glikogena u mišićima i jetri, masno tkivo kao depo masti; 2. spolja…

DEPERSONALIZACIJA (engl. depersonalisation), osećaj gubitka sopstvenog identiteta, osećaj da sopstvena ličnost više ne postoji, gubitak odnosa prema svom telu. Spoljni događaji dobijaju nestvaran izgled. Javlja se u shizofreniji, kod psihoza…

DEOKSIRIBOZA (engl. deoxyribose), šećer (aldopentoza) koji se nalazi u deoksiribonukleinskoj kiselini, deoksiribonukleozidima ili deoksiribonukleotidima.

DEOKSIRIBONUKLEOZID (engl. deoxyribonucleoside), jedinjenje deoksiriboze i purina ili pirimidina nastalo glikozidnim veziva-njem

DEOKSIRIBONUKLEINSKA KISELINA, DNK (engl. deoxyribonucleic acid, DNA), molekul koji je nosilac genetskih informacija u svim organizmima, izuzev relativno malog broja virusa u kojima ovu funkciju ima ribo-nukleinska kiselina. Informacije koje…

DEOKSIRIBONUKLEAZA, DNaza, DNK-aza (engl. deoxyribonuclease), enzimi iz grupe endodeoksiribonukleaza (EC 3.1.21 i 3.1.22) koji se nalaze u bakterijama, kvascu, tkivima sisara i katalizuju razgradnju deoksiribonukleinske kiseline (DNK). Ovi enzimi su…

DEOKSIHOLNA KISELINA (engl. deoxycholic acid), žučna kiselina koja u crevima nastaje pod dejstvom bakterija na holnu kiselinu.

DEOKSIHEMOGLOBIN (engl. deoxyhemoglobin), hemoglobin bez kiseonika. Nastaje kada se iz oksihemoglobina otpušta kiseonik. Naziva se i deoksigenovani ili redukovani hemoglobin.

DEOBA ĆELIJE (engl. cell division), rast tkiva i organa je rezultat dva fiziološki razli-čita procesa. Jedan obuhvata povećanje osnovne mase ćelija (rast citoplazme i jedra), a drugi deobu ćelije, kada…

DENZITOMETRIJA (engl. densitometry), postupak merenja gustine, obično koštane – koštana denzitometrija. Metode za merenje su neinvazivne i tu spadaju: jednostruka fotonska apsorpciometrija (engl. Single Photone Absorptiometry – SPA), dvostruka fotonska…

DENZITOMETAR (engl. densitometer), instrument pomoću koga se meri apsorbancija svetlosti. Koristi se npr. nakon elektroforetskog rastavljanja proteina radi kvantitativnog merenja pojedinih frakcija.

DENTOGENA CISTA (engl. cystis dentogenes), patološka šupljina u kosti vilice, obložena epitelom i ispunjena tečnim ili polutečnim sadržajem. C. radicularis, c. u predelu vrha korena avitalnog zuba; c. folicularis ,…

DENTISTOFOBIJA (engl. dentistophobia), patološki strah od stomatološke intervencije i atmosfere u stomatološkoj ambulanti.

DENTINOM (engl. dentinoma), vrlo redak benigni odontogeni tumor dentinskog tkiva. Najčešće se nalazi u predelu kutnjaka u donjoj vilici. Sastavljen je od vezivnog tkiva i displatičnog dentina.

DENTINALGIJA (engl. dentinalgia), dentinski bol zuba nastao usled mehaničkih, termič-kih, hemijskih ili osmotskih nadražaja. Bol je oštar, traje koliko i nadražaj.

DENTIN (engl. dentin, lat. dentinum), zubna kost, najzastupljenije tvrdo zubno tkivo u kome je smeštena komora zubne srži (cavum dentis). Spolja ga pokrivaju gleđ (na krunič-nom delu) i cement (na…

DENTIKL (engl. denticle, lat. denticulus), kamen u pulpi, kalcifikovano ostrvce (jedno ili više) u zubnoj pulpi, lokalizovano ili difuzno, slobodno ili priljubljeno uz dentin.

DENTICIJA (engl. dentition, lat. dentitio), prirodni zubi prisutni u zubnom nizu. Čovek ima dve denticije, mlečnu i stalnu. Mlečna d. (engl. primary d., lat. dentes decidui), prva denticija, mlečni zubi…