ENDODONCIJA
ENDODONCIJA (engl. endodontia), grana stomatologije koja se bavi etiologijom, prevencijom, dijagnozom i lečenjem oboljenja i povreda koja se tiču zubne pulpe, zubnog korena i periapikalnog tkiva.
ENDODEOKSIRIBONUKLEAZA
ENDODEOKSIRIBONUKLEAZA (engl. endodeoxyribonuclease), opšti naziv za enzime iz roda hidrolaza (EC 3.1.21-25) koje katalizuju unutrašnje razgrađivanje polinukleotioda u lancu DNK. Ovi enzimi su značajni za metabolizam i popravku dezoksiribonukleinskih kiselina.
ENDOCITOZA
ENDOCITOZA (engl. endocytosis), proces unošenja (interiorizacije) tečnih ili čvrstih materija u ćeliju. Fagocitoza i pinocitoza su dva vida endocitoze.
ENDOCERVIKS
ENDOCERVIKS (engl. endocervix), cervi-kalni kanal, kanal grlića materice, obložen sluzokožom (jednoslojenim cilindričnim epitelom) debljine oko 2-3 mm koja prodire u zid cervikalnog kanala u obliku razgranatih žljezda koje stvaraju sluz…
ENDOCERVICITIS
ENDOCERVICITIS (engl. endocervicitis), zapaljenje cervikalnog kanala (kanala grlića materice), odnosno cilindričnog epitela koji oblaže ovaj kanal, najčešće prouzrokovano infektivnim agensima. Površne (epitelne) ćelije izumiru što rezultira razvojem novog, zdravog epitela…
ENDEMSKI SIFILIS
ENDEMSKI SIFILIS (engl. endemic syphilis), sifilis koji je proširen među stanovništvom jedne zemlje, a koji se nije generacijama lečio zbog kulturne zaostalosti i zdravstvene neprosvećenosti. Glavni epidemiološki faktor i rezervoar…
ENDEMIJA
ENDEMIJA (engl. endemic), stalno prisustvo neke bolesti među stanovništvom određenog područja, bez vremenskog ograničenja. Endemija može da bude vezana za bolesti različite etiologije: zarazne endemski sifilis, endemski trahom; nezarazne –…
ENCEFALON
ENCEFALON (engl. brain, lat. encephalon), mozak. Deo centralnog nervnog sistema koji se nalazi u lobanjskoj duplji, obmotan moždanim ovojnicama. Mozak se kod kič-menjaka sastoji od tri dela: prednjeg, srednjeg i…
ENCEFALITIS
ENCEFALITIS (engl. encephalitis), zapaljenje mozga, najčešće izazvano virusima. Klasifikacija oboljenja se vrši na osnovu etiologije, epidemioloških karakteristika, patogeneze, tipa neurološkog oštećenja i kliničke slike. Podela na primarne i sekundarne encefalitise…
ENAMELOM
ENAMELOM (engl. eloma), ograničena gleđna izbočina na gleđno-cementnoj granici, pomerena prema apikalno, najčešće u račvi korenova kutnjaka. Sinonim: gleđna perla.
ENALAPRIL
ENALAPRIL (engl. enalapril), ACE inhibitor koji se koristi za lečenje hipertenzije i insuficijencije srca, sam ili u kombinaciji sa drugim lekovima. Preparati: Enalapril, Prilenap, Re-nitec.
EMULZIJA
EMULZIJA (engl. emulsion), preparat koji sadrži kapljice tečnog leka uljastih osobina raspršene u drugoj tečnosti npr. vodi. Na taj način se prikrivaju neprijatne osobine nekih aktivnih sastojaka. U modernoj medicini…
EMPIJEM
EMPIJEM (engl. empyema), telesna šupljina ispunjena gnojem. Empijem pleure , kolekcija gnoja u prostoru između pluća i zida grudnog koša (pleuralna šupljina) koja nastaje širenjem gnojnog zapaljenskog procesa pluća na…
EMPATIJA
EMPATIJA (engl. empathy), intelektualna i emocionalna svesnost i razumevanje psihičkog stanja druge osobe. Uključuje projekciju našeg u vrednosni sistem druge osobe. To je značajna sposobnost za uspešnog terapeuta i uslov…
EMOCIJA
EMOCIJA (engl. emotion), osećaj praćen psihičkom, somatskom i bihejvioralnom komponentom. Spoljnja i subjektivna manifestacija emocije je afekat, koji prati ideju ili mentalnu sliku.
EMLA KREM
EMLA KREM (engl. emla cream: eutectic mixture of local anaesthetics), mešavina lokalnih anestetika (lidokaina i prilokaina) koja se koristi za lokalnu anesteziju kože pre uzimanja uzoraka krvi, ili biopsija kod…
EMIT
EMIT (engl. enzyme multipled immunoassay technique), vrsta enzimskog imunoodređi-vanja koje se izvodi u homogenoj sredini.
EMISIONA SPEKTROSKOPIJA
EMISIONA SPEKTROSKOPIJA (engl. emi-ssion spectroscopy), spektrometrijska identifikacija metalnih i semimetalnih elemenata na osnovu njihovog emisionog spektra, kada su ekscitirani plamenom, svetlosnim lukom, varnicom itd.
EMINENCIJA
EMINENCIJA (engl. eminence, lat. eminentia), uzvišenje ili lako uzdignuto i prostrano polje na površini tela ili kosti. E. hipotenaris (engl. hypothenar e., lat. e. hypothenaris), uzvišenje malog prsta. Uzvišenje koje…
EMFIZEM PLUĆA
EMFIZEM PLUĆA (engl. lung emphysema), oboljenje koje karakterišu: trajno difuzno proširenje vazdušnih prostora, distalno od terminalnih bronhiola sa destrukcijom alveolarnih septuma, gubitak plućne elastičnosti i oštećenje plućne funkcije. Emfizem je…