Nova istraživanja iz SAD ukazuju na to da pospanost može biti zapisana u našim genima i delimično objašnjava kako pojedini ljudi izgledaju sveže nakon samo 4 sata spavanja.
Istraživači su otkrili da nakon nekoliko noći ograničenog sna ljudi, nosioci gena DQB1*0602, su bili iscrpljeniji preko dana i imali više nemirnog sna od ljudi koji ne nose ovaj gen.
Ovo je usko povezano sa nekrolepsijom,ali istraživanja pokazuju da 12 do 38% nosioca gena nemaju nekrolepsiju.niti problema sa spavanjem. Takođe je dokazano da se nekrolepsija javlja kod ljudi koji uopšte nisu nosioci gena.
Rezultate ovih istraživanja možete naći u studiji koju je predvodio Dr Namni Goel, profesor psihologije na Univerzitetu u Pensilvaniji.
Dr Goel je rekao novinarima, na jednoj konferenciji, da nosioci gena DKB1*0602 mogu odremati ili uzeti kofein za vreme kritičnog perioda.
U studiju je uključeno 37 odraslih osoba nosioca ovog gena i 92 odrasle osobe koje nisu nosioci . Ispitanici su posmatrani nedelju dana. Nijedan od učesnika nije bolovao od nekrolepsije.Prve dve noci ispitanici su imali 10 sati sna i bili su potpuno odmorni.
Narednih pet noći njihov san je bio ograničen; prošli su kroz ’’ hronično delimično lišavanje sna’’, gde su dozvoljena samo 4 sata spavanja preko noći. Ostali deo vremena mogli su da čitaju,igraju igrice ili gledaju filmove, ako bi ostali budni.
Učesnici nisu mogli da konzumiraju hranu ili piće, koji bi uticali na njihov san, kao što su banane, kofein (kafa ili neki čajevi), alkohol…
Tokom ove nedelje istraživači su merili kvalitet sna ispitanika, zatraženo je od njih da ocene svoju pospanost i izvršeno je kompletno merenje njihovog pamćenja, pažnje i sposobnosti da se odupru snu u toku dana.
Rezultati su pokazali sledeće:
- Nosioci gena DKB1*0602 imali su manju potrebu za spavanjem nakon sna od 10 sati spavanja, tokom prve noći eksperimenta.
- Tokom druge noći, takođe 10 sati sna, nosioci su imali prosečno 34 minuta sna u trećoj (najtvrđoj) fazi sna,a ispitanici koji nisu nosioci gena imali su u proseku 43 minuta sna u trećoj fazi.
- Tokom pete noći ograničenog sna, nosioci gena su imali prosečno 29 minuta u trećoj fazi sna ,a ispitanici koji nisu nosioci oko 35 minuta.
- Nosioci gena DKB1*0602 su bili pospaniji i njihov san je bio isprekidan i kada su imali pun san i kada je on bio ograničen na 4 sata.
- Na primer: nosioci su se prosečno budili četiri puta u petoj noći ograničenog sna, dok su se ispitanici koji nisu nosiociovog gena budili u proseku 2 puta iste večeri.
- Nosioci gena su proveli manje vremena u dubokom snu od ne-nosioca gena, tokom 10 sati spavanja i tokom ograničenog sna.
- Nije bilo razlike između nosioca gena DKB1*0602 i ispitanika koji nisu nosioci gena u memoriji i opažanju, kao i njihovim sposobnostima da se odupru spavanju u toku dana.
Istraživači su zaključili da je gen DKB1*0602 vezan za umor i pospanost, ali ne i na kognitivne mere.
„DKB1*0602 gen se pozitivno odražava na kontinuitet sna ’’ -rekao je Goel i dodao da ovi geni mogu biti“ biomarkeri za predviđanje kako će ljudi reagovati na lišavanje sna, koji ima značajni uticaj na zdravlje milione ljudi širom sveta’’.
„Ovo istraživanje može biti jako važno za radnike noćne smene, za ljude koji često putuju kroz vremenske zone ili ljude koji imaju velike obaveze na poslu ili u kući „, rekao je Goel, koji je naglasio da bi trebalo ponovno uraditi studije radi potvrde rezultata.
Studije su finansirali Institut za Nacionalna Svemirska istraživanja, Nacionalni Institut zdravlja.
IZVOR: Penn Medicine, AAN.
