Prelom glave butne kosti – Do ovakvih preloma dolazi najčešče pri iščašenju kuka i često su udruženi sa prelomom ivice acetabuluma. U principu, u večini slučajeva deo glave butne kosti se odlomi, a koji je uobičajeno lokalizovan u predelu unutrašnjeg zadnjeg kvadranta. U odnosu na položaj noge u trenutku povrede okrajci su različite veličine. Zbog isključenja cirkulacije odlomlenog dela glavice femura često dolazi do aseptičke nekroze toga dela koja može prouzrokovati tegobe u pokretljivosti kuka.
Po Pipkinu, te prelome delimo u četiri kategorije:
– samo manji deo kalote (I),
– veči deo kalote sa fovejom centralis (II).
– otrgnuče kalote sa prelomom femura u predelu vrata (III),
– otrgnuče kalote sa prelomom acetabuluma (IV).
Anamneza i klinička slika su značajne za dijagnostiku povrede kuka. Potreban je rendgenski pregled zgloba kuka u AP projekciji koju treba dobro proučiti a po potrebi se može napraviti i CT ili uobičajena tomografija.
Tretman
Pri veoma malim povredama kalote kod kojih ne dolazi do dislokacije okrajaka možemo se odlučiti za konzervativno lečenje sa skeletnom trakcijom u toku četiri do šest nedelja. Ako se pri kontrolnim radiografijama ne nađu znaci primicanja kostiju ili ako se nađu znaci aseptičke nekroze, možemo nastaviti sa konzervativnim lečenjem. Ipak u večini slučajeva lečenje je operativno. Zglob kuka moramo luksirati i polomleni fragment odstraniti.
Pri prelomima kalote koji su združeni sa prelomima u vratu butne kosti ili sa prelomima acetabuluma, pored odstranjenja fragmenta, potrebno je opskrbiti i prelome u vratu i u acetabulumu. Povređeni mora mirovati nekoliko nedelja (osam do deset) a po saniranju povrede još jedno vreme da hoda sa štakama. U nekim primerima takođe se može misliti i na aloplastiku zgloba kuka.
Moguče su razne komplikacije, od kojih je najčešča aseptička nekroza koja se javlja posle nekoliko meseci ili godina ili teži oblici koksartroze. U tim slučajevima mora se nužno misliti na aloplastiku.
