Prelomi u gornjem delu tibije nastaju obično zbog aksijalnog udara. Višestruke sile mogu izazvati različite tipove preloma. Česte su jednostrane impresije zglobnih površina, koje mogu biti udružene sa drugim povredama, kao recimo lom interkondiličke eminencije, kidanje ligamenata i meniskusa i povrede hrskavice. Razlikujemo: depresione, impresione i kominutivne prelome.
Klinički znaci su otok i palpabilna osetljivost u gornjem delu tibije i u kolenom zglobu, onemogučena pokretljivost u kolenu uz hemartros. Kao kod svih povreda skeleta nužna je rendgenska dijagnostika u dve projekcije.
Tretman.
Lečenje ovakvih preloma može biti konzervativno ili operativno. Na primer, kada imamo samo fisuru ili prelom bez dislokacije i kod pacijenata starije životne dobi, dovoljna je punkcija hemartrosa i natkolena gipsana imobilizacija koja treba da stoji 8-10 nedelja.
Večina preloma u proksimalnom delu tibije reponira se operativno i vrši se stabilna fiksacija sa posebnim pločicama i gleda se da se što pre počne sa fizioterapijom. Pošto je u poksimalnom delu tibije kost uglavnom spongiozna, moramo pri depresijama zglobne površine iste odignuti i tako nastali defekt ispuniti spongiozom. Zbog toga moramo tako povređenu nogu osloboditi bilo kakvog oslonca 10-12 nedelja.
Najčešča komplikacija je posledica lošeg položaja odlomaka i neskladnosti zgloba, kao što su artroze, a pri operativnim postupcima može doči do povrede n. peroneusa.