PROGRAMIRANA ĆELIJSKA SMRT
(engl. apoptosis ili programmed cell death), pojava koja je poznata i pod nazivima fiziološka
ćelijska smrt i samoubistvo ćelija. Apoptoza je proces koji kod većine ćelija organizma čoveka
stalno uklanja izmenjene ćelije i tako omogućava da se izmenjene ćelije zamene normalnim ćelijama.
Ova pojava je važna u održavanju stalnog broja ćelija krvi, ali je veoma važna za odbranu organizma
od virusa i drugih unutarćelijskih izazivača bolesti (razgradnjom tih ćelija sprečava se širenje
infekcije na zdrave ćelije), kao i od širenja malignih oboljenja. U svim ovim slučajevima ćelija
dobija signal koji aktivira unutarćelijske enzime koji veoma brzo raza-raju ćeliju i što je najvažnije
njenu dezoribonukleinsku kiselinu. Partikule koje ovako nastanu veoma brzo bivaju fagocitovane od
okolnih ćelija i uništene. Smrt ćelije nastaje tako što pod dejstvom određenih enzima, aktiviranih
signalom za apoptozu, dolazi do kondenzacije jedra, a zatim do njegove podele na fragmente, a
ćelijska membrana nabubri i dobije vezikule (mehuriće). Tako izumrlu ćeliju veoma brzo „progutaju”
fagociti (v. fagocitoza) tako da ne dolazi do oslobađanja ćelijskog sadržaja u okolinu izumrle ćelije.
Na taj način se sprečava lokalna zapaljenjska reakcija. Kod ćelija koje ne izumiru apoptozom već
dolazi do njihove nekroze pod dej-stvom nekih štetnih faktora dolazi do oslobađanja sadržaja ćelije u
okolinu i do lokalne zapaljenjske reakcije.
