Radnici koji čiste peščanim mlazom u zatvorenim prostorima, koji probijaju tunele kroz planine s visokim sadržajem kvarca (15-25%) i oni koji su zaposleni u izradi abrazivnih sapuna, mogu razviti akutnu silikoza ako su izloženi najmanje deset meseci.
Uprkos tome što postoji primerena tehnička zaštitna oprema, slobodni silicijum (SiO2) ili kristalni kvarc još je uvek glavna profesionalna opasnost. Prema proceni, u SAD je između 1,2-3.000.000 izloženih radnika. Glavna je profesionalna izloženost u rudarstvu, klesarstva, industrijskoj obradi kamena i metala, u livnicama, pri pakovanju silicijumovog prašine te u kamenolomima, naročito granitnim. Progresivna plućna fibroza (silikoza) najčešće nastaje posle mnogo godina izloženosti, u zavisnosti o primljenoj dozi.
Radnici koji čiste peščanim mlazom u zatvorenim prostorima, koji probijaju tunele kroz planine s visokim sadržajem kvarca (15-25%) i oni koji su zaposleni u izradi abrazivnih sapuna, mogu razviti akutnu silikoza ako su izloženi najmanje deset meseci. Bolest može biti rapidno fatalna i trajati manje od dve godine, makar je radnik nakon toga uklonjen iz sredine u kojoj je bio izložen silicijumu. Za akutnu je silikoza karakteristična radiološka slika s profuznim milijarne infiltracijom ili konsolidacijom. Pri dugotrajnom, relativno manje intenzivnom izlaganju, radiografske promene okruglih, malih zasenjenja u gornjem lobusu, s retrakcije i hilusnom adenopatijom, klasično se pojavljuju nakon 15 do 20 godina. Kalcifikacija hilusnih limfnih čvorova može se javiti u 20% slučajeva i stvoriti karakteristične nalaze slične „ljuskama jaja“. Ove promene mogu prethoditi ili biti udružene sa retikularnom nalazima nepravilne gustine, koji jednolično zahvataju gornje plućne zone.
Nodularna fibroza može napredovati i bez daljnjeg izlaganja, sa srašćivanje i stvaranjem prekomernih nesegmentalnih konglomerata nepravilnih masa prečnika od 1 cm. Te mase postaju prilično velike i karakteristične su za progresivnu masivnu fibrozu (PMF). Taj oblik silikoze može biti praćen značajnim funkcijskim pogoršanjem, s restrikcionim i opstrukcijske komponentom. U kasnim stadijumima bolesti može zatajiti ventilacija. U manje primetnim slučajevima, CT pomaže i pri otkrivanju limfnih čvorova, koji su pretežno smešteni u posteriorno delu gornjeg lobusa, kao i pri identifikovanju većih zasenjenja i većih srašćivanje (coalescence) koja se tada već opažaju i na običnom radiogrami grudnog koša. U bolesnika od silikoze velik je rizik od infekcija što ih uzrokuje Micobacterium tuberculosis (silikotuberkuloza), kao i od atipičnih mikobakterijskih infekcija. Ipak, tuberkuloza nije uvek odgovorna za napredovanje bolesti u PMF. Budući da učestalost tuberkuloze, nađena pri obdukciji bolesnika s PMF, znatno premašuje učestalost dijagnoze pre nastanka očigledne bolesti, lečenje je tuberkuloze indikovano u svakog bolesnika sa silikoza i pozitivnim tuberkulinski test.
Među druge, manje opasne silikate spadaju Fuler zemlja, kaolin, jedan od sastojaka aluminijeva silikata (mica), diatomacejska (Diatomaceous) zemlja, silicijumski gel, soapstone, ugljen prašina i cementna prašina. Veruje se da je nastanak fibroze u radnika izloženih tim agensima povezan sa sadržajem slobodnog silicijuma u tim prašinama, ali is materijama koje ne sadrže slobodni silicijum, s obzirom na veliku količinu prašine kojoj ovi radnici mogu biti izloženi.
Drugi silikati, uključujući Talkov prašinu, mogu biti kontaminirani azbestom i / ili slobodnim silicijumom. Povremena izloženost značajnim količinama talka može izazvati akutni sindrom sa kašljem, cijanozom i teškim disanjem (akutna talkoza). Teška progresivna fibroza sa insuficijencijom respiracije može se razviti za nekoliko godina. Mnogo je češća fibroza i / ili rak pleure ili pluća zbog hroničnoga izlaganja radnika u industriji gume, gde se upotrebljava komercijalni talk kao mazivo u kalupima za proizvodnju guma. Cisti talk ne uzrokuje fibrozu i zato je teško razlučiti da li su efekti nastali zbog kontaminacije komercijalnog talka azbestom ili slobodnim silicijumom.