Definiše se kao prisustvo anginoznih bolova koji, u poslednja jiva meseca, ne menjaju intenzitet, učestalost i trajanje. Bol se javlja u naporu i uzrokovan je povećanom potrebom miokarda za kiseonikom, koji se krvlju ne može dopremiti do mišića u odgovarajućoj količini zbog postojanja stenoze koronarne arterije. Važno je napomenuti da stabilna angina pectoris nije udružena sa mio- kardnom nekrozom.
Angina pectoris predstavlja paroksizmalni klinički sindrom, praćen bo- lovima, nastao zbog ishemije miokarda. Najčešće je uzrokovana aterosklerotskim sužavanjem lumena koronarnih arterija. Faktori rizika za nastanak ateroskleroze su hipertenzija, dijabetes, pušenje, naslede i hiperlipoproteinemija. Zbog nesrazmere u potrebama miokarda za kiseonikom i perfuzije miokarda krvlju, srčani mišić postaje hipoksičan, što dovodi do nakupljanja produkata anaerobnog metabolizma, koji, nadražajem nervnih završetaka, stvaraju duboku visceralnu senzaciju bola. Na osnovu kliničke slike, angina pectoris se deli na stabilnu anginu, nestabilnu anginu i Prinzmetalovu anginu.
STABILNA ANGINA PECTORIS
Definiše se kao prisustvo anginoznih bolova koji, u poslednja jiva meseca, ne menjaju intenzitet, učestalost i trajanje.
Edologija:
Bol se javlja u naporu i uzrokovan je povećanom potrebom miokarda za kiseonikom, koji se krvlju ne može dopremiti do mišića u odgovarajućoj količini zbog postojanja stenoze koronarne arterije. Važno je napomenuti da stabilna angina pectoris nije udružena sa mio- kardnom nekrozom.
Dijagnoza:
Anamneza predstavlja najvažniji deo pregleda. Pažnju treba obratiti na kvalitete bola (probadajući, stezajući), njegovu lokalizaciju i trajanie. zatim, koji faktori provociraju bol, a koji dovode do njegovog prestanka. Tipičan anginozni bol javlja se retrosternalno; može se širiti u levo rame, levu ruku i vilicu, traje nekoliJco minut§_(ne više od 30 minuta), izazvan je naporom, izlaskom na hiadnoću ili obilnim obrokom, a prestaje posle odmora ili uzimanja nitroglicerina. Fizički pregled je najčešće normalan, ali se u fazi bola mogu javiti treći i/ili četvrti srčani ton, šum mitralne regurgitacije i kasno inspirijumski pukoti obostrano bazalno. Laborato- rijske analjze su nespecifične. često mogu ukazati na prateće bolesti (hiperholesterolemija). EKG je u miru normalan preko 50% bolesnika, što ne isključuje ozbiljnu koronarnu bolest. U fazi bola se, u većine bolesnika, javljaju znaci ishemije (depresija ST segmenta preko jedan milimetar, negativizacija T talasa). RTG snimak je bez osobitosti. Test fizičkim opretećenjem je osnovni neinvazivni test za detekciju koronarne bolesti. Suština testa je praćenje EKG promena, u smislu pojave znakova ishemije, kada se bolesnik podvrgne opterećenju (ergobicikl, traka). Tokom testa se, takode, prati pojava anginoznog bola, poremećaja ritma i promena krvnog pritiska. Ehokardiogram je u miru bez osobitosti, ali, ukoliko se kombinuje sa fizičkim ili farmakološkim (dobutamin, dipiridamol) opterećenjem, može pokazati slahiiii kontraktilnost nekih segmenata leve kpmore. Na ovakav stres, ehokardiografski test se pri- menjuje umesto testa fizičkim opterećcnjem, kod bolesnika koji ne mogu da vežbaju ili koji imaju odredene promene na bazalnom EKG-u (blok leve grane Hissovog snopa, hipertrofija leve komore). Radionuklidne studije, u opterećenju, mogu otkriti delove miokarda koji nisu adekvatno prokrvljeni i na taj način ukazati na postojanje koronarne bolesti. JCoro- narografija predstavlja zlatni standard za otkrivanje koronarne bolesti i neophodno ju je uraditi u svih bolesnika sa pozitivnim testom opte- rećenja, kao i u bolesnika sa izraženim tegobama ih EKG promenama u „liru i naporu. Kao značajno suženje smatra se suženje od preko 50% dijametra koronarne arterije.
Terapija:
Pre svega, treba identifikovati i lečiti pridmžene bolesti koje mogu pogoršati anginu (anemija, disfunkcija tireoidne žlezde), a, takode, treba delovati na redukciju faktora rizika (pušenje, dijabetes, hipertenzija, hiperliporoteinemija). Primena antragregacionih lekova (acetilsalicilna kiselina, tiklopidin, klodpidogrel), od najvećeg je značaja, pošto sprečavaju formiranje tromba i progresiju ka infarktu ili nestabilnoj angini. U grupu lekova koji smanjuju ishemiju, a samim tim i učestalost i trajanje tegoba, spadaju beta blokatori, antagonisti kilcijuma i nitrati. Revaskularizacija miokarda može biti perkutana (PTCA) ili Jiirurška (bajpas). PTCA se radi u bolesnika sa jedno-ili dvosudovnom bolešću, u kojih stenoze koronarnih arterija imaju povoljnu morfologiju. Hirurška revaskularizacija miokarda primenjuje se u bolesnika sa bolešću glavnog stabla leve koronarne arterije ili bolesnika sa trosudovnom bolešću.