Talasemije su nasledne bolesti u kojima je poremećena sinteza jedne ili više subjedinica hemoglobina. Zbog smanjene sinteze hemoglobina eritrociti su mikrocitni i hipohromni. U strukturi globinskili gena nema mutacija. Talasemije su bolesti regulatomih gena za gene globina.
Talasemije su nasledne bolesti u kojima je poremećena sinteza jedne ili više subjedinica hemoglobina. Zbog smanjene sinteze hemoglobina eritrociti su mikrocitni i hipohromni. U strukturi globinskili gena nema mutacija. Talasemije su bolesti regulatomih gena za gene globina.
Aifa-talasemije. Većina bolesnika s ovim oblikom talasemije ima deleciju alfa-globinskog gena izazvanu nehomologim krosoverom u mejozi. Restrikcione endonukleaze mogu da ukažu na tačnu prirodu i lokalizaciju delecije u genu. S obzirom da se od svakog roditelja nasleđuju po dva gena za alfa-globin, delecija u samo jednom od sva četiri gena alfa-globinskog gena (alfa-talasemija ,,trait“) imaju ili heterozigotnu alfa-talasemiju 1 (-/alfa alfa) ili homozigotnu alfa-talasemiju 2 (alfa -/alfa -). Ovi bolesnici nemaju hemolizu ni anemiju, ali postoji značajna mikrocitoza i laka hipohromija eritrocita. Delecija tri od četiri alfa-globinska gena (-/alfa -) dovodi do dobro kompenzovanog hemoliznog stanja s mikrocitozom i prisustvom eritrocita ,,cilja“ u razmazu perifeme krvi. Heinzova telašca su česta zbog sekundame precipitacije viška beta-globinskih molekula, posledično zbog deficita alfa-globinskih, komplementamih, molekula. Hidrops fetalis, najteži oblik alfa talasemije, posledica je delecije sva četiri alfa-globinska gena. Stanje je inkopatibilno sa životom. U orijentalaih rasa alfa i alfa haplotipovi su relativno česti. U cme rase se sreće samo alfa-haplotip.
Beta-talasemije. S obzirom da se od roditelja nasleđuje samo po jedan gen za beta-globinski polipeptid, obolele osobe su ili heterozigoti ili homozigoti ili dvostruki heterozigoti. Ova bolest je veoma česta u Italiji, ali i u Africi, Aziji i u delovima Južne Indije. Dupli heterozigoti mogu naslediti jedan gen beta-talasemije od jednog a defektnu struktumu varijantu beta-globinskog gena od dmgog roditelja.
Etiopatogeneza. Za razliku od alfa-talasemije, genska delecija je retka kod beta-talasemije. Lepore Hb je fuzioni protein usled nehomologog krosovera između delta i beta-gena za globin, čime se gubi sposobnost sinteze beta-globinskog lanca. U većini beta-talasemija nema đrastičnih aberacija beta-gena. Mutacije u intronima beta-gena remete proceduru ,,obrade“ primame mRNK i smanjenje translacije mRNK, čime je kvantitativno oštećeno zanavljanje molekula beta-globina u eritroblastu. Besmislene mutacije u eksonima su najčešći uzrok nastanka beta-talasemija.
Neefektivna eritropoeza i hemoliza su najvidniji rezultat poremećaja sinteze beta-globina. Postoji i relativni višak alfa-globinskih lanaca. Precipitacija alfa-globina smanjuje vek eritrocita izazivajući hemolizu. Kompenzatoma sinteza gama-lanca, koji s alfa-lancima daje HbF, ublažuje klinički tok bolesti.
Beta-talasemija minor (beta-talasemija ,,trait“). Većina bolesnika se ne dijagnostikuje jer nema tegoba. Oko 20% bolesnika ima laku splenomegaliju a može imati i pridmžen Gilbertov sindrom. Bolesnici imaju uvećan broj eritrocita pri relativno nižoj koncentraciji hemoglobina. Eritrociti su mikrocitni, ali je MCHC normalan, dok je u hipoferemijskim mikrocitozama MCHC snižen. Eliptociti i eritrociti ,,cilja“ česti suu
razmazu krvi. Elektroforeza hemoglobina je važna za definitivnu dijagnozu. Lečenje nije potrebno. Često su bolesnici pogrešno lečeni dugotrajnom primenom gvožđa; naravno, bez efekta osim signifikantne sideroze.
Beta-talasemija major (Coolyeva anemija). Ovo oboljenje predstavlja najozbiljniji oblik kongenitalne hemolizne anemije.
Klinička slika. Simptomi su posledica anemije, hemolize i pretovarivanja gvožđem. Rast i razvoj organizma su poremećeni. Boja kože je svojevrsna i posledica je anemije, ikterusa i akumulacije melanina u koži. Ekspanzija kostne srži dovodi do deformacije skeleta lica (malokluzija vilica) i tmpa. Kardiomegalija je veoma česta i rezultira u zastojnoj srčanoj insuficijenciji. Hepatosplenomegalija je redovna pojava.
Dijagnoza. Dijagnoza se relativno lako postavlja na osnovu kliničkih znakova, hemolizne anemije i hipohromnemikrocitoze, i to posle 6. meseca života kada prestaje fiziološka sinteza ,,kompenzatomog“ HbF. U razmazu perifeme krvi postoji izražena anizocitoza uz nalaz eritrocita ,,cilja“, dakriocita, eritrocita ,,cigara“ i normoblasta (posebno kod splenektomisanih bolesnika). Elektroforeza hemoglobina je važna za đefmitivnu dijagnozu. Većina bolesnika je zavisna od transfuzija. Sledstvena hemosi-
deroza je neizbežnakomplikacija, kao i posledična disfunkcija parenhimskih organa i srca. Homozigoti koji dožive zrelo doba imaju tzv. beta-talasemiju intermediju. Pojedini podtipovi beta-talasemije intermedije imaju blaže kliničke manifestacije, uglavnom zbog ,,kompenzatomo“ uvećane sinteze HbF.
Lečenje. Lečenje beta-talasemije je potpomo. Splenektomija je indikovana u bolesnika sa izraženom sekvestracijom eritrocita u slezini i može da ublaži kliničke simptome i znake bolesti. Helacija gvožđa je obavezna kontinuiranim subkutanim davanjem desferioksamina. Genetsko savetovanje je prepomčljivo, kao i antenatalna dijagnostika. Genska terapija talasemije je u samom začetku i do sada su samo dve osobe uspešno lečene ovom metodom.
ZAKLJUČAK
Anemija naslednog karaktera gde dolazi do smanjenog stvaranja pojedinih lanaca globina.
Etiologija: Autozomno dominantni (a.d.) poremecaj hromozoma 11. i 16.
– genetička klasifikacija – alfa, beta, delta talasemije
– klinička klasifikacija – maior, intermedia, minor
Patogeneza:
I – poremećaj sinteze globina – neefektivna eritropoeza, skraćen vek eritrocita, hipohromna anemija (relativni nedostatak Fe), hemolizna (skraćen vek eritrocita );
II – velika količina HbF vezuje O2, tkivna hipoksija, lučenje eritropoetina, hipertrofija eritropoeznog tkiva – dekalcifikacija kostiju i osteoporoza.
III- stvaranje ekstramedularnih ognjišta hematopoeze, povećana razgradnja eritrocita. – splenomegalija.
IV – povišena aktivnost RES-a – hepatomegalija!
V- povećana apsorpcija Fe i česte transfiizije – hemosideroza!
Beta talasemije: Nasledno odsustvo ili smanjenje stvaranja Beta lanaca Hb.
Talasemia maior (Cooly-eva anemija, mediteranska groznica) – homo- zigotni oblik, posledica zamene beta lanca gama lancem, tako da HbF dostiže 90%, karakteriše se prisustvom leptocita (tanki eritrociti), »target cells« mikrocita, anizopojkilocitozom i hipohromijom.
Klinička slika: Anemija, ikterus, povišena temperatura, zaostajanje u razvoju, hepatosplenomegalija, promene na kostima, mongoloidan izgled. smrt u 16.-24. god.
Laboratorija: Hipohromna, mikrocitna anemija, leptociti, target eritrociti, eritroblasti u krvi. Povišeno Fe u serumu, 100% zasićenost transferina. U koštnoj srži eritroblasti i hipercelularnost.
Terapija: Transfuzija eritrocita, deferoksamin (zbog hemosideroze), splenektomija, transplantacija koštne srži.