TROVANJE BERILIJUMOM
(engl. beryllium intoxication), nastaje unošenjem berilijuma ili njegovih jedinjenja inhalacijom,
ingestijom ili, ređe, transkutano. Rizik od trovanja postoji pri preradi ruda berilijuma, izradi legura s
bakrom, cinkom, aluminijumom, čelikom, u kosmičkoj i nukleranoj industriji, u proizvodnji oružja,
fluorescentnih sijalica, katodnih rendgenskih cevi i dr. U organizmu čoveka remeti metabolizam
fosfora inhibicijom enzimskih sistema (alkalna fosfataza), inhibira replikaciju i proliferaciju ćelija
(deluje na enzime koji učestvuju u metabolizmu nukleinskih kiselina) i pokreće imunopatološke
mehanizme. Pri akutnom trovanju ispoljavaju se nadražajni efekti na disajnim putevima s razvojem
pneumonitisa i edema pluća, na očima (konjunktivitis, ulceracija korneje) i na koži (kontaktni
dermatitis). Hro-nična berilioza ispoljava se razvojem granularnih, nodularnih ili linearnih
zasenčenja na plućima, koja su praćena hilarnom adenopatijom i emfizemom. Testovi plućnih funkcija
pokazuju pad difuzionog kapaciteta, rast alveoloarterijalnog gradijenta kiseonika, smanjenje
vazdušnog protoka i pad komplijanse. Lečenje je simptomatsko, u hroničnoj beriliozi dugotrajno
lečenje kortikosteroidima daje dobre rezultate.