Mikrokornea je urodjeno, najčešce obostrano, oboljenje rožnjače koje se odlikuje manjim prečnikom, ispod 10 mm. Pracena je plitkom prednjom komorom i često se kod takvih osoba razvija glaukom zatvorenog ugla. 1. MikrokorneaMikrokornea je urodjeno, najčešce obostrano, oboljenje rožnjače koje se odlikuje manjim prečnikom, ispod 10 mm. Pracena je plitkom prednjom komorom i često se kod takvih osoba razvija glaukom zatvorenog ugla.
Zakrvljenost rožnjače može biti povećana ili smanjena što je praćeno ametropijom i hipermetropij om, dok je miopija kod takvih očiju redja.
Megalokornea je obično obostrano, neprogresivno oboljenje sa prečnikom roŽnjače vecim od 13 mm. Kod novorodjenčeta govorimo o megalokorneji ako je ona veca od 12 mm. Zbog velike zakrivljenosti postoji izražen astigmatizam. Prednja komora je duboka.
Sklerokornea je neprogresivno i neinflamatorno obostrano oboljenje rožnjače sa vaskularizovanim peri- fernim delovima i opacitatima. Obično je udruženo sa drugim ano- malijama kao što su ravna rožnjača, odsustvo dužice, mikroftalmus i dr.
Degenerativne ili familijarne distrofije rožnjače su oboljenja koja se ponekad otkrivaju pri rodjenju, ali mnogo češće se javljaju kasnije, kod dece i kod odraslih. Javljaju se ili kao procesi koji zahvataju samo epitel, samo stromu ili samo endotel ili u različitim kombinacijama. Neka od njih su stacionarna, druga imaju progresivan tok sa ili bez oštećenja vida. Bez obzira o kom se tipu nasledjivanja radi, dominantnom ili recesivnom, biomikroskopska slika je vrlo različita, ali ipak svi oni imaju nekoliko zajedničkih karakteristika: zahvataju oba oka, sa retkim izuzecima, evoluiraju na „hladno“, izuzev ukoliko nisu pra- ćeni nekom komplikacijom, obično nema vaskularizacije, praćeni su poremećajima senzibiliteta, imaju istu morfološku sliku i javljaju se u istim godinama kod članova iste porodice.
Klasifikacija degenerativnih oboljenja može biti ili prema lokalizaciji (epitel, stroma, endotel, kombinacija) ili prema kliničkom, odnosno, morfološkom izgledu. Bez obzira na klasifikaciju, ovde će biti opisana samo ona oboljenja» koja se javljaju češće, jer bi opis svih degenerativnih oboljenja zahtevao mnogo prostora i detaljna razmatranja, a to nije ra ove knjige.
Od distrofija koje zahvataju epitel rožnjače najčešće se javlja Rajs-Baklerova (Reis-Buckler) distrofija koja zahvata epitel, Bov- manovu membranu i prednje slojeve strome. Karakteriše se promenama koje imaju izgled pčelinjeg saća i javljaju se u ranom detinjstvu. Postepeno progrediraju i praćene su recidivirajućim erozijama sa poremećajima vida u ranoj mladosti.
Lečenje je simptomatsko a pone- kada zahteva i keratoplastiku.
Redji oblik je Mismanova (Meesmann) juvenilna distrofija koju karakteriše pojava providnih mikrocisti u epitelu rožnjače koje nemaju velikog uticaja na vid.
Lečenje je simptomatsko.
Distrofije strome
Distrofije strome, nazivaju se i parenhimatoznim distrofijama rožnjače. Tu spadaju zrnasta (Dystrophia granulosa corneae – I i II Groenouw), mrežasta (Dystrophia reticulata corneae – Haab) i makularna (Dystrophia corneae maculosa) distrofija.
Zrnastu distrofiju odlikuje pojava sitnih granula patoloških proteina prvo u prednjim lamelama rožnjače, u drugoj deceniji života, a kasnije i zadnjim delovjma strome. Vid je u početku normalan, a promene se javljaju kasnije, obično, posle 40. godine. Nasledjuje se po tipu autosomalnog dominantnog nasledjivanja.
Mrežastu distrofiju (Dystrophia reticulata corneae (Haab) odlikuje lokalno taloženje amiloida koje ima izgled mreže ili ispucalog porculana. Razvija se u prvoj ili drugoj dekadi života i nasledjujc se po tipu autosomalnog dominantnog nasledjivanja.
Makularna distrofija (Dystrophia corneae maculosa) predstavlja najopasniji oblik distrofije rožnjače. Javlja se prvo u površnim slojevima strome u vidu centralno postavlje- nih sivih tačkastih deposita muko- polisaharida u epitelu i stromi, praćenih rekurentnim erozijama i pogoršanjima vida u trećoj deceniji života. Nasledjuje se po tipu autos- omalnog recesivnog nasledjivanja.
Endotelijalne distrofije. Endotel rožnjače reguliše prolaz očne vodi- ce u rožnjaču. Kod promena na epi- telu, ili kod suviše velikog pritiska, on postaje propustljiv i očna vodica prodire u stromu i izaziva pojavu edema koji dovodi do poremećaja vida i pojave duginih boja oko izvora svetlosti.
Najpoznatija je Fuksova distrofija i cornea guttata.
Fuksova distrofija je familijarno oboljenje koje se javlja izmedju 40. i 70. godine. Karakteriše se pečurkastim izraslinama na Descemetovoj membrani i patoioškim izgledom endoteliocita. Kasnije promene na endoteliocitima se javljaju u vidu njihovog raspadanja i bulozne keratopatije.