Mesec:

ENDOTOKSIN (engl. endotoxin), intracelularni toksin, koji je integralni deo ćelijskog zida Gram-negativnih bakterija. Bakterije ne mogu izlučivati endotoksine u svoju okolinu, jer se oni oslobađaju tek dezintegracijom bakterijske ćelije. Endotoksini…

ENDOTELINI (engl. endothelins), vazokonstriktorni peptidi sa 21 aminokiselinom. Veruje se da su najsnažniji do sada poznati vazokonstriktori. Jedan od njih je endotelin 1 (ET-l), koji je porekla iz endotela krvnih…

ENDOSPORA (engl. endospore), metabolički inaktivni oblik bakterijske ćelije koji nastaje unutar vegetativnog oblika nekih bakterija koje pripadaju prevashodno rodovima Bacillus i Clostridium. Ove bakterije stvaraju u svojoj citoplazmi okruglu ili…

ENDOSKOP (engl. endoscope), bilo koji instrument koji se koristi za posmatranje unutrašnjosti tela. Primeri endoskopa su otoskop, koji služi za pregled ušnog kanala i bubne opne, i gastroskop, za pregled…

ENDORFIN (engl. endorphin), peptid dugog lanca koji je sličan opijatima, a nalazi se u mozgu. Postoje tri ovakva peptida: a-,b-, i g- -endorfin. Učestvuju u prirodnom savladavanju bola i imaju…

ENDOPEPTIDAZA (engl. endopeptidase), uobičajen naziv za grupu enzima peptidaza (EC 3.4.21-24) koji katalizuju hidrolizu unu-trašnjih peptidnih veza u polipeptidnim lancima. Specifične endopeptidaze su katepsin, himotripsin, trombin i tripsin.

ENDOPARAZIT (engl. endoparasite), parazit koji boravi u unutrašnjosti svog domaćina, u njegovim raznim telesnim šupljinama, tkivima i ćelijama. Većina mikroorganizama pripada endoparazitima. Mogu biti obligatni (potpuno zavisni od domaćina) ili…

ENDONUKLEAZE (engl. endonuclease), enzimi iz roda hidrolaza (EC 3.1.21-31) koje katalizuju razgradnju polinukleotida (npr. deoksiribonukleaze, endodeoksiribonukleaze i endoribonukleaze). Ovi enzimi su značajni za metabolizam DNK i RNK.

ENDOMORFINI (engl. endomorfins), supstance koje pripadaju velikoj familiji endogenih opioidnih peptida. Nastaju iz proopiomelanokortina (POMC), preko međuprodukta beta-lipotropina, a najaktivniji je b-endorfin, koga najviše ima u hipofizi, a mnogo manje…

ENDOMIOKARDITIS (engl. endomyocarditis), zapaljenje endokardijuma i miokarda (srčanog mišića). Može biti akutni ili subakutni (infektivni i reumatska groznica), usled primene lekova u toku bolesti metabolizma i hroničnim bolestima nepoznatog uzroka.…

ENDOMETRITIS (engl. endometritis), zapa-ljenje endometrijuma. Kao izolovana pojava uglavnom se javlja dok je proces u akutnoj fazi, odn. dok je njime pogođen površni funkcionalni sloj endometrijuma. U subakutnoj i hroničnoj…

ENDOMETRIOZA (engl. endometriosis), oboljenje koje karakteriše prisustvo sluzokože materice van uobičajenog mesta tj. izvan materične šupljine (ektopična loka-lizacija endometrijuma – materične sluznice). Nepoznatog je uzroka, a može da se pojavi…

ENDOMETRIJUM (engl. endometrium, lat. endometrium), unutrašnji sloj zida materice koji je u potpunosti izgrađen od sluznice. Endometrijum oblaže zidove materične duplje, a njegova debljina se kreće od 1.5 do 2…

ENDOLIMFA (engl. endolymph, lat. endolympha), tečnost koja u potpunosti ispunjava delove opnastog labirinta unutrašnjeg uha. Po sastavu endolimfa odgovara unutarćelijskoj tečnosti, ali način njenog stvaranja, lučenja i oticanja je nedovoljno…

ENDOKRINOLOGIJA (engl. endocrino-logy), grana medicine koja proučava endokrini sistem (endokrine žlezde, njihov međusobni odnos, hormone) i njegovu ulogu u fiziološkim funkcijama organizma

ENDOKRINOLOG (engl. endocrinologist), lekar čija je uža specijalizacija endokrinologija. Proučava, dijagnostikuje i leči poremećaje u radu endokrinih žlezda.

ENDOKRINI SISTEM (engl. endocrine system), srodna grupa organa (endokrinih žlezda u užem smislu) i difuzno raspoređenih endokrinih žlezda čija je zajednička osobina sposobnost da luče aktivne supstance peptide i biogene…

ENDOKRINE ĆELIJE GASTROINTESTINALNOG TRAKTA , nalaze se razbacane u epitelu ovog trakta, počev od fundusa želuca pa do debelog creva. Ćelije su označene velikim slovima: A-ćelije luče enteroglukagon; D –…

ENDOKRINE ĆELIJE (engl. endocrine cells), ćelije koje ubacuju svoje produkte direktno u krv, cerebrospinalnu tečnost i/ili limfu. Strukturno postoje dva tipa endokrinih ćelija: ćelije koje luče proteinske, glikoproteinske ili polipeptidne…

ENDOKRINE ŽLEZDE (engl. endocrine glands), žlezde sa unutrašnjim lučenjem. Nemaju izvodne kanale, jer svoje proizvode ubacuju direktno u krv (hemokrine), limfu ili cerebrospinalnu tečnost pa imaju dejstvo na udaljene organe…