Onkolog dr Miljana Džunić nam je pomogla da odgovorimo na 8 najčešćih pitanja vezana za rak debelog creva. U nastavku pročitajte odgovore na 4 pitanja a u videu odgovore na sva 8 pitanja.
Povodom meseca karcinoma debelog creva, Lekovi u saradnji sa Stetoskop.info booking platformom omogućio vam je BESPLATNE online konsultacije.
Za sve potrebne besplatne konsultacije sa onkologom, dr Milicom Džunić, a povodom kolorektalnog karcinoma, pozovite 060/0687-460 ili nam pišite na [email protected].
Da li je krv u stolici jedini simptom raka debelog creva?
Krv u stolici je alarmantan znak koji najčešće dovodi pacijenta lekaru. Međutim, rak debelog creva može dati mnoge druge simptome i znake koji su jako nespecifični i često se ignorišu. Neretko se kao prvi simptom javi pojava malaksalosti, zamaranja, bledilo kože, kao posledica ispoljene anemije.
Anemija se kod raka debelog creva javlja zbog hroničnog, ali golim okom nevidljivog krvarenja iz tumora. Bolovi i grčevi u trbuhu, nadimanje, takođe se mogu javiti. Česti su i poremećaji u crevnom pražnjenju, kao što su zatvor, proliv, ili pak smenjivanje zatvora i proliva.
Kada se neki od navedenih simptoma raka debelog creva prepozna, šta je sledeći korak, šta treba da uradi pacijent?
Pacijent treba da se javi lekaru kada primeti bilo kakve tegobe. Kolonoskopija je metoda izbora za dijagnozu raka debelog creva i rade je gastroenterolozi. To je endoskopski pregled sluzokože ovog organa, prilikom kojeg se sve viđene promene biopsiraju tj. uzima se isečak tkiva, koji se daje na patohistološki pregled.
Kada imamo patohistološku potvrdu o tipu tumora, imamo dijagnozu. Nakon toga potrebno je odrediti stadijum bolesti. Pacijent bi trebalo da uradi:
- MSCT preglede grudnog koša, abdomena i male karlice (u slučaju karcinoma rektuma uraditi MR male karlice),
- kompletne laboratorijske analize i
- tumor marker CEA.
Sa svim ovim nalazima pacijent treba da se javi onkološkom konzilijumu. Konzilijum predstavlja skup lekara različitih specijalnosti (hirurg, medikalni onkolog, radijacioni onkolog, radiolog i patolog) koji zajedno donose odluku o lečenju svakog pojedinačnog pacijenta.
Kako izgleda dalji tok lečenja?
U lečenju karcinoma debelog creva učestvuju hirurg, radijacioni i medikalni onkolog kao tim. Svaki pacijent je priča za sebe, svaka bolest drugačija. Ako je bolest ograničena na debelo crevo i okolne limfne žlezde, predlaže se operativno lečenje.
U nekim slučajevima lokalno uznapredovalog karcinoma rektuma, pre hirurgije sprovodi se kombinacija hemioterapije i zračne terapije, koje imaju za cilj:
- da smanje tumor,
- olakšaju operativni tretman i
- smanjuju verovatnoću pojave lokalnih recidiva.
Nakon hirurgije, pojedini pacijenti zahtevaju primenu adjuvantne hemioterapije, koja treba da deluje na eventualno zaostale maligne ćelije i spreči povratak bolesti.
Nakon završenog lečenja raka debelog creva, koliko su česte kontrole i iz čega se one sastoje?
Nakon završenog onkološkog tretmana raka debelog creva potrebne su redovne kontrole. Cilj kontrolnih pregleda je da se dijagnostikuje eventualni lokalni recidiv ili otkrije metastatska bolest. Rano otkriveni recidivi i metastaze imaju više terapijskih opcija, a pacijent bolju šansu.
U prve dve godine verovatnoća povratka bolesti je veća, pa se kontrole obavljaju na 3 meseca. Nakon tog perioda, bolesnici se kontrolišu na 6 meseci. Za svako kontrolu radi se opšta laboratorija i tumor marker CEA, koji raste u slučaju povratka bolesti. Idealno bi bilo da pacijent radi imidžing MSCT preglede (pluća, abdomen i mala karlica) u prve 2 godine na 6 meseci, a potom jednom godišnje.
Takođe, radi se i kontrolna kolonoskopija. Posle 5 godina od završenog lečenja smatra se da je verovatnoća povratka bolesti jako mala, te dalje kontrole nisu potrebne, osim kolonoskopije. Pacijenti koji su imali rak debelog creva podložni su razvoju novih karcinoma, pa se savetuju dalje kolonoskopske kotrole.