Poznato je da nas kafa održava budnima i usredsređenijima, tako da mnogi od nas uživaju u ukusu omiljenog napitka, ali I da u to koriste da bi povećali nivo energije i produktivnost. Međutim, ispostavlja se da ovaj popularni stimulans može pomoći da se održi, ne samo individualni napor, već i konstruktivna interakcija unutar tima.
Poznato je da nas kafa održava budnima i usredsređenijima, tako da mnogi od nas uživaju u ukusu omiljenog napitka, ali I da u to koriste da bi povećali nivo energije i produktivnost. Međutim, ispostavlja se da ovaj popularni stimulans može pomoći da se održi, ne samo individualni napor, već i konstruktivna interakcija unutar tima.
Nova studija istraživača sa Državnog univerziteta Ohio sugeriše da bi malo kafe moglo pomoći u jačanju timskog rada. Ovo nije samo zbog toga što se automatski vezujemo preko šoljice kafe koja se puši.
Rezultat nove studije, koju su vodili istraživači sa Državnog univerziteta Ohio (OSU) u Columbusu i koja je objavljena u Journal of Psychopharmacology , sugeriše da se pojedinci koji piju kafu pre uključivanja u timski zadatak, konstruktivnije angažuju sa kolegama.
Amit Sing i kolege iz OSU-a sproveli su dva povezana eksperimenta da bi videli kako kafa utiče na način na koji se ljudi u timu odnose jedni prema drugima, kao i kako rade tokom timskih zadataka.
Kafa podstiče pozitivne procene
Za prvi eksperiment, istraživači su regrutovali 72 studenta koji vole kafu, i svima dali uputstva da ne konzumiraju napitke sa kofeinom pre ovog zadatka. Učesnicima je rečeno da će to biti, pre svega, eksperiment vezan uz degustaciju kafe. Ispitanici su nasumice podeljeni u grupe od po pet osoba. Polovini učesnika su ponudili šoljicu kafe (350 ml kafe koja sadrži oko 270 miligrama kofeina) i zamolili ih da ocene ukus, nakon čega su im dodeljene nasumične aktivnosti u trajanju od oko 30 minuta, dok kofein nije počeo da deluje. Druga polovina učesnika nije dobila svoju šoljicu kafe.
Zatim su svim grupama učesnika dodeljene kontroverzne teme za diskusiju. Ovaj deo eksperimenta je trajao15 minuta.
Na kraju grupne diskusije, svi su bili zamoljeni da procene članove drugih grupa, kao i svoje doprinose. Istraživači su otkrili da su učesnici koji su pili kafu pre uključenja u grupnu diskusiju, skloniji da bolje ocenjuju sebe i članove svog tima od onih koji pre zadatka nisu pili kafu.
Možda je sve zbog povećane budnosti
U drugom eksperimentu, istraživači su drugačije podesili uslove. Ovog puta su radili sa 61 učesnikom – studentima – kojima je na početku zadatka ponuđena kafa.
Polovina njih je popila kafu sa kofeinom (350 ml sa 270 miligrama kofeina), dok je druga polovina dobila kafu bez kofeina (350 ml sa ne više od 3-5 miligrama kofeina).
Još jednom su učesnici podeljeni u male grupe i zamoljeni da diskutuju o kontroverznoj temi. I opet, nakon sprovedenog zadatka, ocenjivali su svoj učinak i učinak članova svog tima.
Eksperiment je potvrdio prethodne rezultate: učesnici koji su popili kafu sa kofeinom skloni su da pozitivno ocenjuju sebe i druge.
Ali zašto se to događa?
Autori studije smatraju da povećani nivo budnosti izazvan kofeinskim pićima može imati veze s tim. Nakon eksperimenta, od svih učesnika je takođe zatraženo da se izjasne kako su se osećali. Oni učesnici koji su prethodno uneli kofein su se osećali energičnije od učesnika koji su pre eksperimenta konzumirali piće bez kofeina.
„Nije iznenađujuće, ljudi koji su pili kafu sa kofeinom bili su više aktivni“, kaže Sing.
Dakle, naučnici su zaključili da je aktivnost povezana sa kofeinom, ta koja čini da se ljudi osjećaju pozitivnije u odnosu na sebe i druge u grupnom okruženju.
„Zanimljiv skup nalaza“
Nalazi su zaintrigirali istraživače, koji se sada pitaju da li i druge stimulativne aktivnosti, kao što je vežbanje, mogu dovesti do istih efekata. Zainteresovani su da istraže ovu mogućnost u budućim studijama.
Međutim, rezultati nisu ograničeni samo na percepciju učesnika o individualnom učinku u grupnom zadatku; takođe je razmatrana i njihova sposobnost da budu fokusirani na temu tokom aktivnosti.
Kako se ispostavilo, učesnici koji su redovno pili kafu pre učešća imali su tendenciju da govore više, ali su takođe bili više fokusirani na temu diskusije i nisu san je skretali u meri u kojoj su to činili učesnici koji nisu konzumirali kofein.
„Govore o važnijim stvarima nakon konzumiranja kafe sa kofeinom“, kaže Sing. “Uzmite takođe u obzir i činjenicu da je kafa učinila da se svi osjećaju više pozitivno. Iako učesnici koji piju kafu sa kofeinom više pričaju, slažu se i ne slažu se, oni i dalje žele da rade zajedno“, napominje Sing.
Učesnici koji su pili kafu bez kofeina su izjavili da su voljni da ponovo rade sa svojom grupom, uprkos razlikama u mišljenju.
„Verujemo da imamo interesantan skup nalaza u pogledu toga kako grupa radi na zadatku koji zahteva razmenu ideja između ljudi kada učesnici konzumiraju kafu“, zaključuju istraživači.
dr Biljana Petrović