Da li smo toliko postali lenji da više ne razmišljamo o tome kakve navike imamo u ishrani i fizičkoj aktivnosti? Zašto se radije prepuštamo sudbini, nego da imamo volju da nešto promenimo u svojim navikama? Srećom, stručnjaci smatraju da nikada nije kasno da se pokrenete i učinite male korake za poboljšanje zdravstvenog statusa.
*Na početku dana treba imati „jači“ doručak. Ukoliko ništa ne jedemo ili imamo lagan doručak, dolazimo u situaciju da usporimo metabolizam i izazovemo neke hormonalne promene čime ćemo samo gomilati kilograme.
*Nikako ne valja ukoliko ste odlučili da izbacite iz ishrane određene grupe namirnica, poput ugljenih hidrata. Svakom telu je potrebna hrana iz svih grupa namirnica, a jedno od „goriva” su upravo ugljeni hidrati.
*Ne ograničavajte kalorije, već kontrolišite porcije. Ukoliko su vam porcije obimne, za početak steknite naviku da ih prepolovite. Neka većinu hrane u tanjiru čini povrće.
*Duge pauze između obroka mogu da dovedu do skoka nivoa šećera u krvi, što dovodi do poremećaja u organizmu i jačeg osećaja gladi. Zato obavezno između glavnih obroka ubacite i dve užine, koje mogu da čine jedna voćka ili nekoliko zrna orašastih plodova.
*Jedna od najčešćih grešaka gojaznih osoba je što uopšte ne jedu sveže povrće i voće. A upravo su to namirnice koje su značajne i za zdravlje organizma, ali i za stvaranje sitosti jer tako nećete žudeti za „zabranjenim” namirnicama. Dnevno je dozvoljeno pojesti 400 grama povrća i isto toliko voća.
*Važno je upotrebljavati namirnice od celog zrna i to u vidu konzumiranja hleba, testenine, pirinča, kao i niskomasne mlečne proizvode koji su bitni za zdravlje. Dva do četiri puta nedeljno treba konzumirati mršavo meso ili ribu. Treba izbegavati često konzumiranje slanih grickalica, ali ih možete uzimati povremeno i umereno.
*Preporuka za ishranu koja će doprineti smanjenju težine isključuje dodate šećere, ali treba znati da uživanje u slatkom ukusu, na primer, omiljenog napitka može da postoji, i to tako što će se koristiti oni proizvodi koji sadrže niskokalorijske zaslađivače. Oni ne povećavaju apetit i težinu, ali ni vrednost šećera i insulina u krvi.
*Pronađite balans između broja kalorija koje unosite i onih koje treba da potrošite. Nijedan lek ne može da zameni fizičku aktivnost. Zato je bitno da ljudi zaborave na sedentarni način života i da ubace barem hodanje u svakodnevnu aktivnost. Ukoliko neko želi da počne da vežba, a nije u kondiciji, bitno je da se posavetuje sa stručnjakom oko određivanja vrste fizičke aktivnosti, inteziteta, učestalosti i trajanja.
