Zamena šećera u hrani i napicima onima koji sadrže niskokalorijske zaslađivače može umanjiti dnevni unos kalorija za 10 odsto i značajno pomoći kod mršavljenja, a ujedno osoba neće imati žudnju sa slatkim stvarima.
Zamena šećera u hrani i napicima onima koji sadrže niskokalorijske zaslađivače može umanjiti dnevni unos kalorija za 10 odsto i značajno pomoći kod mršavljenja, a ujedno osoba neće imati žudnju sa slatkim stvarima.
Do 2030. godine očekuje se da će više od polovine stanovništva u Evropi imati problema sa gojaznošću, koja će u nekim zemljama iznositi i 89 odsto. Povodom obeležavanja Evropskog dana gojaznosti, svetski stručnjaci su izrazili zabrinutost zbog činjenice da iz godine u godinu raste broj ljudi koji imaju tegobe zbog viška kilograma. Istraživanje iz 2016. godine pokazalo je da 39 odsto odraslih koji imaju više od 18 godina kubure sa prekomernom telesnom masom, a da je oko 13 odsto osoba bilo gojazno. Lekari upozoravaju da je gojaznost glavni faktor rizika za brojne hronične bolesti, uključujući kardiovaskularna oboljenja, dijabetes tipa 2, hipertenziju i određene vrste karcinoma.
Uneti male promene u život
Dan gojaznosti je upravo bila i prilika da se ljudi širom sveta podsete da je gojaznost bolest i da se može sprečiti. Iako je često prouzrokovano faktorima koji su izvan kontrole pojedinca, uzroci gojaznosti uključuju kombinaciju povećanja fizičke neaktivnosti i povećan unos kalorija, što dovodi do energetskog disbalansa.
Lekari objašnjavaju da svako od nas može da unese u svoj svakodnevni raspored male i jednostavne promene u ishrani i načinu života kao što su povećana fizička aktivnost i korekcija onog što jedemo, jer smanjenje od 100 kalorija dnevno i te kako može da pomogne u sprečavanju gojaznosti.
Povećanje fizičke aktivnosti i svest o kalorijama
Da bismo bili u fit formi i da se ne bismo nervirali zbog problema sa kilažom, neophodno je bavljenje fizičkim aktivnostima i povećanje svesti o broju i sadržaju kalorija. Važno je da svaka osoba ima dnevno najmanje 30 minuta umeren intenzitet aktivnosti i to pet dana nedeljno.
Kada je reč o ishrani, ako se pitate na koje namirnice stručnjaci stavljaju akcenat, to su pre svega integralne žitarice, mlečni proizvodi bez velike količine masnoća, posno meso ili riba, koji su dobri zamena za namirnice sa visokim brojem kalorija i masti koji se nalaze na meniju velikog broja ljudi.
Zamena šećera niskolaorijskim zaslađivačima
Značajnu ulogu u prevenciji gojaznosti mogu da imaju i niskokalorijski zaslađivači koji se nalaze u određenoj hrani i pićima, jer na taj način ne moramo da se odreknemo zadovoljstva slatkog ukusa koji volimo a naš organizam dobija smanjeni broj kalorija. Zamena šećera u hrani i napicima onima koji sadrže niskokalorijske zaslađivače može smanjiti dnevni unos kalorija za 10 odsto i značajno pomoći kod mršavljenja, a ujedno osoba neće imati žudnju sa slatkim stvarima. Istraživanja pokazuju da su zaslađivači kojima je dodeljen E broj zdravstveno bezbedni i da se mogu koristiti i u drugom stanju, ali i da ujedno nemaju uticaj na povećanje nivoa šećera u krvi. Važno je znati da niskokalorijski zaslađivači ne utiču na povećanje apetita niti povećavaju potrebu za slatkim, jer postoji veliki broj predrasuda na ovu temu. Jedno je sigurno: korišćenjem niskokalorijskih zaslađivača se neće uneti dodati šećer i ujedno će se smanjiti se rizik za unos viška energije.