Većina ljudi na svetu ne može da zamisli svoja jutra, ali ni važne trenutke u toku dana bez kafe. Omiljeni crni napitak utiče na zadovoljstvo, uživanje i socijalizaciju. Mi tradicionalno uživamo u kafi, pre svega onoj domaćoj, „turskoj“. Godišnje se u Srbiji po glavi stanovnika popije oko četiri i po kilograma te tradicionalne crne kafe.
Većina ljudi na svetu ne može da zamisli svoja jutra, ali ni važne trenutke u toku dana bez kafe. Omiljeni crni napitak utiče na zadovoljstvo, uživanje i socijalizaciju. Mi tradicionalno uživamo u kafi, pre svega onoj domaćoj, „turskoj“. Godišnje se u Srbiji po glavi stanovnika popije oko četiri i po kilograma te tradicionalne crne kafe.
Omiljeni napitak donosi uživanje svim čulima, ali i mnoge dobrobiti našem organizmu.
Prema Evropskoj agenciji za bezbednost hrane (EFSA) bezbedna granica za dnevni unos kofeina je do 400 mg (za zdrave, odrasle osobe za koje ne postoje ograničenja zbog zdravstvenih ili drugih razloga). Kako naše domaće kuvane kafe imaju u proseku 60 do 80 mg kofeina, to bi u prevodu bilo 4 do 5 kafa. Tih 400 mg kofeina dnevno neće povećati rizik oboljevanja od hroničnih bolesti, naprotiv. Pokazano je da unos preko 300 mg kofeina dnevno utiče na smanjenje rizika oboljevanja od depresije kod žena, karcinoma prostate kod muškaraca i moždanog udara kod oba pola. takođe, kafa je sjajan izvor antioksidanasa, koji su važni saveznici našeg organizma u borbi sa slobodnim radikalima.
Svi ovi benefiti važe isključivo za 100% kafe, i zato je važno da znamo kakvu kafu pijemo. Verovatno smo svi čuli za pominjanje surogata u kafi, ali znamo li šta su oni tačno i zbog čega nisu poželjni sastojak omiljenog napitka?
Surogati u kafi najčešće su različite vrste žitarica, naut, stočni grašak, pa čak i žir. Oni utiču na kvalitet kafe, na njenu boju, miris, penu i ukus. Ali, što je još važnije, ukoliko nisu deklarisani, nema informacije o njima na pakovanju, dovode potrošače u zabludu ne poštujući pravila isticanja ovih podataka i na deklaraciji i na prednjoj strani pakovanja. Naš Zakon o zaštiti potrošača zahteva jasnu informaciju za potrošača. Pravilnik o kvalitetu sirove kafe, proizvoda od kafe, surogata kafe i srodnih proizvoda ne zabranjuje dodavanje surogata, ali zahteva jasno navođenje u kom procentu su oni prisutni.
Ukoliko se na deklaracijama ne navodi tačan sastav proizvoda, sve što se dodaje nekoj namirnici, a ne znamo šta je, može da bude za nekog opasan rizik po zdravlje. Kad je reč o deklarisanim surogatima, najčešće su to razne žitarice kao spelta i ječam. Problem je što se na visokim temperaturama koje se koriste pri prženju kafe, a koje se inače ne primenjuju u pekarskoj industriji, oslobađaju visoko kancerogene materije- dioli poznati kao 3 MCPD, i to u veoma velikim koncentracijama. Nepravilno deklarisanje, šverc i falsifikati kafe značajan su problem i tržista i potrošača.
Ono što svako od nas može uraditi, jeste da kupuje kafu u registrovanim trgovinskim lancima da obrati pažnju na akciznu markicu i račun, kao i da se drži renormiranih proizvođača koji imaju kontrolu kvaliteta, vode računa o poreklu sirovine i ne rizikuju svoj renome.
A mi vam u nastavku donosimo infografik, koji će vam pokazati kako da u kućnim uslovima testirate svoju omiljenu kafu i proverite ima li surogate (INFOGRAFIK ISPOD)
