Prilikom prvog talasa COVID-19 infekcije, od strane stručnjaka uočeno je da najveći rizik za obolevanje postoji kod osoba starije životne dobi (starosti iznad 65. godina), kao i kod hroničnih bolesnika – pacijenata sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća, astmom, hroničnim bronhitisom, dijabetesom i onih koji su imunokompromitovani.
Šta bi trebalo da znate o svojoj aktuelnoj terapiji u toku Covid-19 pandemije
Prilikom prvog talasa COVID-19 infekcije, od strane stručnjaka uočeno je da najveći rizik za obolevanje postoji kod osoba starije životne dobi (starosti iznad 65. godina), kao i kod hroničnih bolesnika – pacijenata sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća, astmom, hroničnim bronhitisom, dijabetesom i onih koji su imunokompromitovani. U našoj zemlji, kao i širom sveta, najveći globalni procenat obolevanja i smrtnosti je kod kardiovaskularnih pacijenata – onih sa visokim rizikom za nastanak akutnih koronarnih sindroma – infarkta miokarda i cerebrovaskularnih insulta – moždanog udara.
U skladu sa time, ovi pacijenti su u strogoj izolaciji još od proglašenja pandemije, kako bi se rizik za njihovo obolevanje smanjio, a samim tim i povećala mogućnost za što duže održavanje ’platoa’, tj. regulacije broja obolelih u jedinici vremena, kako bi svi oboleli dobili adekvatan tretman.
Ono što je začuđujuće jeste informacija da od početka pandemije dolazi do drastičnog smanjenja broja pacijenata koji se javljaju nadležnim ustanovama sa znacima akutnih koronarnih sindroma i cerebrovaskularnih insulta – npr. U Lombardiji, regiji Italije, broj pacijenata sa infarktom miokarda je smanjen za 70%; različite teorije mogu dati odgovor na pitanje kako je do toga došlo.
Neki kardiolozi smatraju da se pacijenti plaše da odlaze u referentne centre kako se ne bi zarazili virusom COVID-19, te da, ukoliko su simptomi blagi, ostaju kod kuće. Jedna od teorija govori u prilog redukciji egzogenih faktora rizika za nastanak ACS – značajnom smanjenju zagađenja životne sredine i zagađenja vazduha, smanjenju stresa na poslu jer ljudi uglavnom rade od kuće, spavaju duže, manje se kreću i većina njih je redukovala pušenje, kako bi smanjili kompromitovanost respiratornog sistema i izbegli virus.
Svakako, ne postoji nijedna teorija koja bi govorila o potencijalnom ’protektivnom’ dejstvu virusa na stabilizaciju aterosklerotičnih plakova niti na smanjenje i redukciju krvnog pritiska kod hipertenzivnih pacijenata, stoga je najveća verovatnoća da je razlog za odsustvo pacijenata sa infarktom miokarda koji se javljaju lekaru njihov strah od hospitalizacije i lečenja u toku pandemije. Mogućnost da ljudi sa simptomima umiru kod kuće i ne traže adekvatnu pomoć, pokušavajući da samostalno stabilizuju simptome je poražavajuća u trenucima kada bi im se mogao pružiti potreban tretman i nega, a samim tim i produžio život i preveniralo dalje pogoršanje opšteg stanja i nastanak komplikacija.
Jako je bitno držati se preporuka za izolaciju i izbegavati nepotrebne kontakte kako bismo se zaštitili od infekcije ovim virusom, posebno ako se radi o ljudima starije životne dobi – međutim, postoji velika zabrinutost stručnjaka da se ljudi kojima je neophodan hitan medicinski tretman zbog gore navedenih stanja ne obraćaju lekarima i ne zahtevaju tretman.
Ukoliko primetite neki od sledećih simptoma: nelagnodnost ili bol u grudima, bol koji se širi u levo rame/lopaticu/levu ruku i traje duže od 15-20 min, pojačano znojenje ili otežano disanje, nemogućnost govora, izgovaranja ili razumevanja govora ili i jedno i drugo, trnjenje jedne polovine tela,, oduzetost leve ili desne polovine tela (lica, ruke i noge), nesigurnost i zanošenje prilikom hoda, smetnje vida, duple slike, zbunjenost – potrebno je da pozovete službu Hitne pomoći kako biste dobili dalje instrukcije za lečenje. Ovo takođe važi i za ljude koji se brinu o starijim licima (članovi porodice, rođaci i sl.) – potrebno je da obratite pažnju na svoje starije ukućane, jer postoji mogućnost da će želeti da sakriju svoje simptome kako ne bi morali da dolaze u kontakt sa medicinskim osobljem i zdravstvenim ustanovama zbog straha od pandemije.
Takođe, od početka proglašenja pandemije na društvenim mrežama osvanule su informacije koje su zabrinule hronične kardiovaskularne bolesnike koji koriste antihipertenzivnu terapiju, a koja uključuje lekove iz grupe ACE inhibitora (inhibitora angiotenzin-konvertujućeg enzima) i blokatora angiotenzinskih receptora; naime, postojali su različiti navodi da ovi lekovi dovode do povećanog rizika za infekciju Covid-19 virusom, kao i da pogoršavaju simptome postojeće infekcije i dovode do teške kliničke slike.
Bitno je znati da za ovakve navode ne postoje ni klinički, a ni naučni dokazi, o čemu se sredinom marta 2020. godine izjasnilo i Evropsko Udruženje kardiologa, koje jasno preporučuje nastavak korišćenja antihipertenzivne terapije kod hroničnih bolesnika.
Stoga je potrebno da redovno uzimate antihipertenzivnu terapiju prepisanu od strane Vašeg lekara, jer prekid terapije može dovesti do komplikacija osnovne bolesti, a sama terapija ne povećava rizik za obolevanje od virusa Covid-19, i ukoliko primetite neki od gore navedenih simptoma kod sebe ili kod Vaših starijih ukućana, pravovremeno se obratite lekaru kako biste dobili adekvatnu pomoć.