Acetilsalicilna kiselina je među prvim sintetisanim lekovima, a danas je jedan od najčešće korišćenih lekova širom sveta.
Pripada grupi nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL). Deluje tako što izaziva ireverzibilnu inaktivaciju ciklooksigenaze, pri čemu deliju i na COX-1 i na COX-2.
U početku ovaj lek najčešće se koristio protiv zapaljenskih procesa, a danas se, uz to koristi za kratkotrajnu analgeziju – za ublažavanje glavobolje, bolova u mišićima i bolova u zglobovima, zubobolje, dismenoreje, bola u leđima, bola usled metastaza u kostima, kao i kod postoperativnog bola.
Osim antiinflamatornog dejstva, acetilsalicilna kiselina inhibira i agregaciju trombocita, pa se osim kod inflamatornih stanja koristi i u većem broju drugih stanja:
- kardiovaskularni poremećaji (antitrombocitno dejstvo pri niskim dozama),
- karcinom kolona i rektuma (kontinuirana i regularna primena acetilsalicilne kiseline smanjuje gotovo dvostruko rizik od nastanka raka debelog creva, a moguće i rektuma),
- Alzheimerova bolest,
- dijareja izazvana radijacijom.
Acetilsalicilna kiselina se u kiseloj sredini želuca nalazi u nejonizovanom obliku što olakšava njegovu resorpciju. Najveći deo se resorbuje u ileumu zbog velike površine crevnih resica, tri četvrtine metaboliše se u jetri, i oko 25% leka izlučuje se nepromenjeno. Brzina izlučivanje je veća ako je urin alkalan.
Ne preporučuje se kod dece jer se povezuje sa nastankom Reyevog sindroma.
Acetilsalicilna kiselina ima mnogo opštih neželjenih efekata koji su zajednički za NSAIL. Posle primene terapijskih doza uobičajeno je krvarenje iz želuca, obično malog intenziteta. Posle primene visokih doza javljaju se vrtoglavica, gluvoća i zujanje u ušima. Posle primene toksičnih doza (npr. samotrovanje) razvija se dokompenzovana respiratorna acidoza kao i metabolička acidoza naročito kod dece.
Sa toksičnim dozama salicilata moguć je poremećaj hemostaze, uglavnom zbog dejstva na agregaciju trombocita. Efekti ovih doza na centralni nervni sistem (CNS) su u početku stimulacija sa ekscitacijom, a eventualno i koma i depresija disanja.
Acetil salicilna kiselina i COVID19
U poslednje 2 godine se sve više priča o ulozi Acetilsalicilne kiseline u terapiji virusa COVID19.
Prema najnovijoj međunarodnoj studiji koju su u Velikoj Britaniji vodili naučnici i lekari sa Univerziteta u Bristolu i Imperijal koledža u Londonu, antiagregacioni lekovi kao što je Acetilsalicilna kiselina imaju mali uticaj na zdravlje pacijenata obolelih od teškog oblika COVID19. Međutim, dugoročno gledano, ako se daju na početku ove bolesti, veća je verovatnoća da će pacijenti imati bolji ishod narednih meseci.
Njihovi rezultati su objavljeni u „The Journal of the American Medical Association“ (JAMA).
Kliničko ispitivanje, nazvano REMAP-CAP i koje finansira NIHR u Velikoj Britaniji, uključivalo je 1.557 pacijenata kritično bolesnih pacijenata od Korona virusa u 105 bolnica u Kanadi, Francuskoj, Nemačkoj, Indiji, Italiji, Nepalu, Holandiji i UK tokom 2020. i 2021.
Jednoj grupi je dat Acetilsalicilna kiselina, drugoj Klopidogrel, a treća grupa dobila je Placebo (nije dobila lek).
Glavni fokus studije bio je da se vidi kako ovi lekovi utiču na dužinu vremena tokom kojeg je pacijentima bila potrebna „podrška“ organima, kao što je podrška disanju, u jedinicama intenzivne nege.
Pokazano je da su ovi kratkoročni ishodi bili slični bez obzira da li je pacijent lečen antiagregacionim lekom ili ne.
Nastavili su da prate napredak svakog pacijenta tokom 90 dana i otkrili su da je veća verovatnoća da će oni koji su bili lečeni antiagregacionim lekovima preživeti tokom ovog dužeg vremena (70,5 procenata šanse za preživljavanje u poređenju sa 67,3 procenata kod pacijenata koji nisu lečeni lekom protiv trombocita).
Istraživači planiraju da nastave da proučavaju ova dva leka kod kritično bolesnih pacijenata, fokusirajući se na dugotrajnije preživljavanje i sa ciljem da saznaju više o tome koji pacijenti će najverovatnije imati koristi.
Literatura:
http://www.ache.org.rs
Samojlik I., Mikov M. (Uredn.) Farmakologija sa toksikologijom za studente stomatologije. Novi Sad: Medicinski fakultet, 2016.
Dale, M. M., Rang, H. P., & Dale, M. M. (2007). Rang & Dale’s pharmacology. Edinburgh: Churchill Livingstone.
Dr Katarina Milisavljević
