Dodirujemo svoje lice bezbroj puta dnevno. Češanje nosa koji svrbi, trljanje očiju i brisanje usta su neke od stavri koje radimo bez imalo razmisljanja.
Međutim, dodirivanjem lica povećavamo rizik od infekcije virusima koji izazivaju grip i prehladu, ali i rizik od infekcije novim koronavirusom.
Dodirivanje lica i kako iskoreniti ovu naviku
– Dodirivanje lica može značajno povećati rizik od infekcije virusima koji izazivaju grip i prehladu, kao i infekciju koronavirusom
– Naše oči i usta su ulazna mesta za viruse odnosno slabe tačke našeg tela
– Studije su pokazale da ljudi dodiruju svoje lice više od 16 puta u sat vremena.
– Dodirujemo svoje lice toliko često da postoje visoke šanse da kontaminiramo svoje ruke između dva pranja ruku
– Stručnaci navode da se korišćenjem rukavica ova navika čestog dodirivanja lica suzbija
Dodirujemo svoje lice bezbroj puta dnevno. Češanje nosa koji svrbi, trljanje očiju i brisanje usta su neke od stavri koje radimo bez imalo razmisljanja.
Međutim, dodirivanjem lica povećavamo rizik od infekcije virusima koji izazivaju grip i prehladu, ali i rizik od infekcije novim koronavirusom.
Naše oči i usta predstavljaju slabe tačke našeg tela. To su ulazna mesta za viruse, mesta na kojima virus lako pronalazi način da se uvuče u naše telo. Sve što je potrebno jeste dodir prstima koji su kontaminirani virusom.
Dva načina za prenos infekcije
Prema CDC-ju (Centers for Disase Control and Prevention – Centar za kontrolu i prevenciju bolesti u SAD), novi koronavirus poznat kao i SARS-CoV-2, prenosi se kontaktom između dve osobe, kao što se prenosi i većina infekcija disajnih puteva.
Kontakt podrazumeva da osoba zaražena korona virusom tokom kijanja i kašljanja stvara kapljice koje dospevaju u neposrednu okolinu, a da bi se osoba zarazila potrebno je da ili udahne ove kapljice, ili da dodirne rukama kontaminiranu površinu (površinu na koju su kapljice pale) a onda dodirne svoje lice kontaminiranim prstima.
Iako lako možemo izbegavati kontakt s osobom koja je očigledno bolesna, ili se zaštititi maskom, skoro je nemoguće izbeći virus kada se on nalazi na kontaminiranim površinama.
Dodirujemo lice neprekidno i nesvesno
Naučnici koji su istraživali ovu temu došli su do zaključka da ljudi neprekidno dodiruju svoje lice. U studiji iz 2008. godine posmatrano je 10 pojedinaca koji su 3 sata provodili sami u kancelariji i zapaženo je da oni dodirnu svoje lice u proseku 16 puta unutar sat vremena. Druga studija iz 2015. obuhvatila je 26 studenta medicine u Australiji i zapaženo je da oni dodirnu svoje lice čak 23 puta unutar sat vremena. Više od polovine dodira odnosilo se na usta, nos ili oči, regije koje predstavljaju ulazna mesta za viruse i bakterije.
„Dok aktivno rade, ljudi nastoje da pomeraju noge, da se igraju sa svojom kosom ili pak dodiruju svoje lice. Zasigurno pomaže da znamo kada smo najpodložniji ovakvim radnjama i kada možemo da pokušamo da ih budemo svesni: tokom sastanka, telefonskog poziva ili kada smo zaokupljeni poslom.“ – izjavila je za Healthline dr Aleks Dimitriu, psihijatar.
Pranje ruku je ključno
Preduzimamo mere predostrožnosti kao što je pranje ruku, i to radimo bar 20 sekundi. Međutim pranje ruku je od pomoći samo ukoliko izbegavamo dodirivanje lice, jer nikad nismo sigurni šta se na našem licu nalazi, koji potencijalno smrtonosni mikroorganizam (bakterija ili virus).
Prema CDC-ju, pravilno pranje ruku se sastoji od 5 prostih koraka :
– Ruke nakvastiti
– Ruke nasapunati
– Ruke trljati
– Ruke isprati
– Ruke osušiti
Ipak, dodirujemo svoje lice toliko često da su šanse da ruke između dva pranja kontaminiramo vrlo visoke. Dovoljno je dodirnuti kvaku ili neku sličnu površinu i već postoji opasnost od infekcije.
„Novi prsten, komad nakita ili gumica za kosu oko zgloba mogu poslužiti kao podsetnik da podignemo svest o našim rukama, i da zapamtimo da ne treba da dodirujemo naše lice. Nešto mora biti drugačije da bi se ova navika iskorenila.“- dodala je dr Dimitrui.
Navika koju možemo iskoreniti
„Imajte na umu ru da ruke držite dalje od svog lica. Kratka pauza može pomoći da budemo svesni šta radimo rukama.“ – izjavio je psiholog Zachary Sikora.
Takođe, korišćenje podsetnika kao što su samolepljivi papirići na kojima piše da izbegavamo dodirivanje lica može pomoći u iskorenjivanju ove navike. Bitno je da naše ruke budu zauzete. Ako smo kod kuće i gledamo televiziju, ruke možemo korisititi za neki drugi manuelni posao koji će nas odvratiti od dodirivanja lica. Čak i držanje nekog predmeta u ruci može služiti kao podsetnik da ne treba da dodirujemo lice rukama.
Korišćenjem mirišljavih sapuna i dezinficijenasa možemo sebe podsetiti da ruke držimo podalje od lica. Miris nam skreće pažnju na blizinu ruku našem licu.
Ukoliko smo na sastanku ili na času, možemo da ukrstimo ruke i spustimo ih na krilo.
Pomoćno sredstvo prilikom iskorenjivanja ove navike mogu biti i rukavice, one služe kao fizički podsetnik.
Usta, nos i oči su ulazna mesta za viruse, odnosno regije gde koronavirus najlakše ulazi u naš organizam.
Kako bi se zarazili koronavirusom, dovoljno je dodirivanje ovih regija rukama koje su bile u kontaktu sa kontaminiranom površinom.
Bez obzira koliko često sprovodite pravilnu higijenu ruku, nekad ni to nije dovoljno da bi se sprečio ulazak infekcije u organizam.
Najbolja preventivna mera jeste izbegavanje dodirivanja lica rukama što je više moguće.
Stručnjaci ističu da neke metode mogu da pomognu pri iskorenjivanju ove navike. Mogu se koristiti mirišljavi sapuni ili dezinficijensi kako bi se podigla svest o položaju ruku kao i držanje ruku u krilu tokom pojedinih situacija (sastanak).
dr Magdalena Nikolić, doktor opšte medicine