U svakodnevnom govoru često koristimo reč “imunitet”,i fraze kao što su “jak imunitet” ili “pad imuniteta”, ali da li suštinski razumemo šta to znači?
Bitno je pravilno se informisati, jer se znanjem može postići prevencija većine bolesti, i održavati dobro opšte stanje celog organizma.
Imunitet, ili imunski sistem, predstavlja odbrambeni sistem organizma, koji nas različitim mehanizmima čuva od infekcija, bolesti i drugih vidova biološke i hemijske opasnosti.
Najprostije rečeno, to je sposobnost organizma da se odupre i odbrani od različitih spoljašnjih pretnji.
Medicina deli imunitet na dve vrste – urođeni (prirodni, nespecifični) i stečeni (adaptivni, specifični).
Urođeni imunitet je nešto sa čime se rađamo, prisutan je i pre pojave izazivača imunog odgovora. Nasleđuje se od majke, putem antitela preko posteljice, a kasnije dojenjem. Predstavlja našu prirodnu barijeru i prvu liniju odbrane. Na opasne agense reaguje isto, tj. nespecifično.
Stečeni imunitet se, međutim, razvija postepeno. Specifično reaguje na svaki antigen, pamti svaki kontakt, što omogućava ponovno pokretanje odgovora i odbranu organizma čak i mnogo godina nakon prvog susreta sa određenim patogenom.
Postoji još jedna, složenija, podela imuniteta, na aktivni i pasivni.
Aktivni imunitet nastaje kao rezultat izloženosti organizma određenom antigenu. Taj antigen, “natera” imunski sistem da proizvede antitela protiv njega. Prirodni aktivni imunitet “pamti” kako se ranije odbranio, što mu omogućava adekvatnu, brzu odbrambenu reakciju pri sledećim kontaktom sa istim agensom. Veštački aktivni imunitet nastaje osnaživanjem organizma za borbu uvođenjem umrtvljenog ili oslabljenog uzročnika bolesti putem vakcinacije.
Pasivan imunitet je onaj kada osoba u organizmu ima antitela protiv potencijalnog opasnog agensa, ali ih nije proizvela sama, sopstvenim mehanizmima. Prirodni pasivni imunitet, kao što smo već rekli, je kada antitela novorođenče dobija od majke. Veštački nastaje davanjem gotovih antitela u vidu imunoglobulina i imunoseruma, koji se daju kao hitna zaštita od specifične bolesti.
Šta mislite o činjenici da se na samo nekoliko milimetara od naše kože nalazi više od milion mikroorganizama? Svakodnevno dolazimo u kontakt sa njima, na različitim površinama… Od ekrana telefona, novčanica, preko psa kojeg pomazimo na putu do posla, do rukohvata u autobusu… I tako dalje. Jasno je da ne možemo pobeći od toga.
Kao što smo već rekli, osnovna uloga imunskog sistema je uspostavljanje barijere koja će zaustaviti sve potencijalne mikroorganizme na putu da naškode našem zdravlju. Svakog dana, on radi za nas. Ima zahtevnu ulogu da naše telo održi zdravim i otpornim. Iako, u većini slučajeva to obavlja veoma dobro, nažalost, postoje situacije kada to nije tako. Kada imunitet slabi, to znači da postajemo podložniji gotovo svakoj vrsti bolesti.
I šta onda?
Pre svega, moramo biti odgovorni, i sprečiti to. Moramo stalno davati punu pažnju svom imunskom sistemu kako bi on bio u stanju da na pravi način odreaguje kada dođe u kontakt sa potencijalnim opasnostima. To treba da radimo uvek, i dok smo zdravi, a ne samo u situacijama kada se bolest već razvije, i oslabi naš organizam. Jer, kada je organizam oslabljen, on nema više dovoljno sposobnosti da se izbori sa spoljašnjim uzročnicima kao što su virusi, bakterije i gljivice. To dovodi do izraženije reakcije tela na infekciju, do težeg savladavanja bolesti, i u najgorem slučaju, do fatalnog ishoda.
Kako ćemo znati da je naš imunski sistem u opasnosti?
Za početak, osluškujte svoj organizam. Čim primetite prve simptome blagog pada imuniteta, pojačajte neki od koraka za jačanje imunog sistema.
Simptomi pada imuniteta mogu biti različiti. Najbrojaćemo neke na koje treba obratititi pažnju.
– Umor, malaksalost, osećaj iscrpljenosti. Najprostije rečeno, nedostatak energije.
– Česte infekcije. Alergije. Promene na koži u vidu ekcema, akni, psorijaze. Herpes.
– Uvećani limfni čvorovi. Čest osećaj hladnoće. Teško zarastanje rana.
To su najčešći. Pored njih, mogu se javiti drugi, ne toliko česti, ali svakako ne manje alarmantni signali.
– Opadanje kose, slaba kosa sa lomljivim krajevima, krti nokti.
– Suv nos, perutanje kože, bradavice.
– Preterano mršavljenje.
Zašto dolazi do slabljenja imuniteta?
Najčešći uzroci su infekcije, hronične bolesti, stres, nepravilna ishrana, previše intelektualnog i fizičkog rada, nedovoljno kvalitetan odmor, nedostatak sna, nedovoljno fizičke aktivnosti, neadekvatna higijena… Postavlja se pitanje kako sprečiti slabljenje imuniteta?
Generalno treba usvojiti zdrav način života.
Naše telo nije predviđeno da konstantno bude pod fizičkim, psihičkim, emotivnim, i mentalnim naporom, stoga je jako važno redovno i pravilno odmarati, kako bi se telo i organizam regenerisali, i imali dovoljno snage za sve.
Dovoljno sna. Naučnici kažu da je neophodno od 6 do 8 sati sna dnevno. Dovoljno sna omogućava organizmu da se regeneriše i oporavi od svega kroz šta prolazimo tokom dana. Na taj način, spreman je za svaku moguću pretnju. Kada je organizam iscrpljen, nema dovoljno snage da se bori sa patogenim faktorima. Studije pokazuju da osobe koje spavaju samo 4 sata, proizvode duplo manje antitela od onih koji spavaju 8 sati.
Takođe, potrudite se da svakoga dana ustajete i ležete u isto, ili makar slično vreme. Jačanje imuniteta u velikoj meri zavisi od rasporeda koji telo ima. Ustaljeni ritam omogućava bolje funkcionisanje imunog sistema.
Redovna fizička aktivnost. Metabolizam je brži, kardiovaskularni sistem je snažniji i bolje funkcioniše. Fizička neaktivnost usporava oslobađanje od telesnih toksina, dok se suprotno tome, vežbanjem ubrzava cirkulacija, mišići i zglobovi su aktivni, raste telesna temperatura, a organi zaduženi za odbranu organizma aktivno rade i proizvode nove ćelije koje služe za borbu sa patogenim mikroorganizmima.
Potrebno je da fizička aktivnost bude umerena, pa je preporuka 30 minuta šetnje dnevno, na svežem vazduhu. Još bolje je, ako šetnji možete da priključite i vežbe.
Sjajan način da kombinujete stvari koje su dobre za vas je da vežbate u prirodi. Tako ste na otvorenom, dišete čist vazduh, a pritom se bavite fizičkom aktivnošću. Uz to, na suncu ste, a za zdrav organizam i jak imunitet potrebno je provesti makar 15 minuta dnevno pod sunčevim zracima. Vežbanje je sjajan način da se rešite nagomilanih toksina kroz znoj, ali i da se rešite toksičnih misli i stresa.
Pijte dovoljno tečnosti. Organizam kome nedostaje tečnosti, skloniji je infekcijama. Za odrasle, optimalan unos tečnosti je 2,5 do 3 litara dnevno, najbolje vode.
Dalje, treba da obratimo pažnju na hranu koju jedemo, i tako obezbedimo našem organizmu potrebno “oružje” protiv bolesti. Jednolična ishrana može dovesti do toga da organizmu nedostaje nekih veoma bitnih hranjivih materija koje su značajne za podizanje imuniteta.
Osnove pravilne ishrane čini uravnotežen, raznovrstan jelovnik koji se temelji na prirodno uzgojenim namirnicama. Industrijski prerađene namirnice, namirnice koje sadrže veće količine konzervanasa, pesticida i drugih hemikalija, opterećuju organizam i mogu biti problematične za imunski sistem.
Šta je dobro za imunitet od namirnica?
Većina hranljivih nutrijenata nalazi se u voću, povrću, integralnim žitaricama, orašastim plodovima i semenkama….
Povrće koje se preporučuju za jačanje imuniteta je zeleno povrće (spanać, brokoli, grašak, kelj, kupus), kao i bundeva, šargarepa, cvekla, paradajz, luk i paprika.
Od voća se preporučuju mandarine, pomorandže, nar i jabuke, a od orašastih plodova orah, badem, lešnik i kesten.
Bitni nutrijenti na koje treba obratiti pažnju kada je u pitanju ishrana jesu : vitamini A, B, C, D i E, cink, gvožđe, selen, folna kiselina, bakar…
Opšte poznato, citrusno voće je naš glavni saveznik za jačanje imuniteta i izvor vitamina koji podstiče proizvodnju belih krvnih zranca, stvaranje antitela, stvaranje interferona koji omogućavaju “komunikaciju” između ćelija tokom odbrane… Pošto naše telo ne proizvodi vitamin C, unosimo ga hranom. Limun, pomorandže, mandarine, grejpfrut su samo neko od voća koje je bogato ovim vitaminom. Takođe, možemo ga naći i u paprikama, brokoliju i spanaću.
Pored toga, voće ima polifenole koji su značajni u borbi protiv virusa. I to ne samo južno voće. Tako da, dobro je imati naviku jesti bilo koje voće za užinu.
Smanjite unos šećera. Isto tako, i belo brašno i previše masna i slana hrana moge oslabiti imunitet. Unos masne hrane i prevelik unos rafiniranog šećera inhibiraju proces fagocitoze, koja ima veliku ulogu uništavanju bakterija i drugih štetnih materija.
Beli luk. Njegov sastojak acilin je bitan jer sadrži velike količine antioksidanasa. Tu su i đumbir i kurkuma.
Piletina je odlična za jačanje imuniteta, jer sadrži puno vitamina, pre svega vitamin B6, od kog zavisi stvaranje crvenih krvnih zrnaca.
Pečurke, jer povećavaju proizvodnju i aktivnost belih krvnih zrnaca i čine ih agresivnijim u borbi protiv infekcija.
Suncokretovo seme je bogato vitaminima E i B, magnezijumom, fosforom, sumporom. Badem je takođe bogat vitaminom E.
Ovsene mekinje i ječam. Ove žitarice sadrže beta-glukan koji ima antibakterijska, antigljivična i antioskidantna svojstva. Tako da, ove namirnice smanjuju verovatnoću da uhvatite grip, herpes, i ostalo. Takođe, dokazano je da ubrzavaju zarastanje rana.
Jogurt je bogat vitaminom D, i kalcijumom. Njegova tajna je u živim, aktivnim bakterijskim kulturama koje zapravo i pretvaraju obično mleko u jogurt. Ove bakterije su važne za održavanje zdrave mikroflore u crevima, i uopšte funkcionisanje digestivnog sistema.
Med, propolis i mleč. Prirodni proizvodi poznati po lekovitim svojstvima.
Čaj. Čaj je sjajna alternativna za kafu. Manje je štetan, a sadrži taman dovoljno kofeina i tanina da podigne nivo energije koji je neophodan da biste bili produktivni. Konkretno za jačanje imuniteta kod odraslih preporučuje se redovna upotreba zelenog i crnog čaja, koji su bogati antioksidansima. 5 šolja crnog ili zelenog čaja za 2 nedelje mogu da povećaju otpornost na viruse i bakterije i ojačaju imunitet do 10 puta.
Školjke i morski plodovi su bogati selenom i cinkom, a oni pomažu belim krvnim zrncima da proizvode citokine koji se uspešno bore protiv infektivnih procesa u našem organizmu.
Jaja, piletina, junetina, ćuretina, tuna, badem, pasulj, pšenica, integralne žitarice, semenke bundeve su takođe bogati cinkom.
Potencijalne nedostatke u ishrani možemo sprečiti kvalitetnim vitaminsko-mineralnim preparatima.
Ukoliko ne volite određene namirnice, obratite pažnju šta je to što vam manjka, i probajte to da nadoknadite iz drugih izvora, makar i suplementima. Ponekad, pogotovo kod starije populacije, sam organizam nije u stanju da iskoristi sve potrebne nutrijente iz hrane iz mnogih različitih razloga. Tada na scenu stupaju preparati za jačanje imuniteta.
Bitno je obratiti pažnju da sastav suplemenata i na to koliko čega ima u navedenom proizvodu. Najbolje bi bilo da se pri izboru suplemenata konsultujete sa lekarom ili farmaceutom. Takođe, oni preprarati koji se baziraju na prirodnim sastojcima, uvek su manje rizični od onih sintetičkih.
Dalje, smanjite loše navike, u koje najčešće spadaju poroci, pre svih pušenje i alkohol. Pokušajte. Nikotin i alkohol izjedaju unutrašnje organe neophodne za zdrav imuni sistem. Pušenje izbacite potpuno, alkohol svedite na minimalne, kontrolisane količine.
Jeste li znali da čak i imunitet zavisi od pogleda na svet?
Psiha utiče na zdravlje, pa tako može imati uticaja i na imunitet. Osobe koje gledaju na svet sa više optimizma, imaju znatno bolji imunitet od negativnih osoba. Kao dugotrajna reakcija na negativne stimuluse iz okruženja, što se može nazvati hroničan stres, dolazi do promena u endokrinom sistemu. Luče se kortikosteroidni hormoni, pogotovo kortizol, koji inhibira zapaljenske i imunološke reakcije organizma, više nego normalno, a to dovodi do toga da imuni sistem slabi. Pokušajte da se izlažete stresu što manje. Pokušajte da koristite tehnike opuštanja.
Da zaključimo, za dobar imunitet je presudan stil života. Osam sati spavanja, redovna fizička aktivnost više puta nedeljno, boravak u prirodi, eliminisanje uzročnika stresa, loših navika, opuštanje i okruženost prijatnim ljudima. Zdrava ishrana, dovoljno unošenje vode, i higijena se podrazumevaju. Važno je da se jačanju imunskog sistema posvetimo tokom cele godine, a ne samo kada se pojave simptomi pada imuniteta, ili bolest.
I na kraju, ne zaboravite da se smejete! Naučno je dokazano, smeh jača imunitet.
Autor teksta: dr Katarina Milisavljević