Dok se jedan deo ljudi odlučuje za odlazak na more, drugi deo ipak bira planinu, šume, zelenilo.. Ipak, postoje neke stvari o kojima treba razmišljati – gde god da odemo, u prirodi su osim nas, prisutna i druga živa bića.
Sa dolaskom lepog vremena, više vremena provodimo na otvorenom.
Dok se jedan deo ljudi odlučuje za odlazak na more, drugi deo ipak bira planinu, šume, zelenilo.. Ipak, postoje neke stvari o kojima treba razmišljati – gde god da odemo, u prirodi su osim nas, prisutna i druga živa bića. Ono što može da nam pokvari boravak u prirodi, osim uboda/ujeda različitih insekata, može da bude i ujed zmije.
Šta treba raditi ukoliko zmija ujede?
Najzastupljenije zmije otrovnice u Srbiji su šarka i poskok.
Zmijski otrov sadrži različite enzime, koji najčešće deluju na krvne sudove i krv ili na nervni sistem., Dovode do oštećenja tkiva, poremećaja zgrušavanja krvi, i poremećaja funkcije organa. Osim lokalnih simptoma u vidu ujeda , mogu se javiti i sistemski simptomi poput niskog pritiska, plućnog edema, promene psihičkog stanja, krvarenja ili čak paralize.
Deo na kome se nalazi ujed, treba imobilisati i držati podignut u nivou srca. Izbegavati hladjenje, različite tradicionalne metode lečenja, preterano stezanje u tom delu, jer može dovesti do dodatnog oštećenja tkiva. Ukoliko se zna koja je zmija u pitanju, u slučaju da njena pljuvačka poseduje toksin koji deluje na nervni sistem, treba imobilisati ekstremitet sa zavojem, a pacijenta preneti do bolnice, obzirom da hodanje može da ubrza širenje toksina.
U bolnici pacijenta treba opservirati i staviti na monitoring vitalnih funkcija, nakon čega će se obezbediti adekvatan tretman u zavisnosti od stanja pacijenta.
Krpelji
Pored zmija, vrebaju i krpelji. Oni predstavljaju domaćine različitih parazita, koji su izazivači raznih oboljenja, poput Lajmske bolesti, babezioze..
Mogu se javiti nespecifični simptomi poput malaksalosti, glavobolje, mučnine, koji obično nestaju u roku od 36h od odstranjivanja krpelja. Osim toga, može se javiti i teža klinička slika, poput mlitave paralize, koja nastaje kao posledica dejstva pljuvačke krpelja, tačnije toksina koji se u njoj nalazi. Nastaje slabost koja pretežno počinje simetrično na donjim ekstremitetima, koja se ’penje’ ka glavi i vratu. Oslabljeni su ili odsutni duboki mišićni refleksi, dok je senzibilitet očuvan. Uklanjanje krpelja dovodi do poboljšanja stanja, međutim ukoliko je to neuspešno može se javiti respiratorna insuficijencija i potencijalni smrtni ishod.
Pored toga, krpelji su nosioci bakterije koja je izazivač Lajmske bolesti, koja prolazi kroz nekoliko faza, pri čemu je prvi znak upravo specifična promena na koži.
Terapija se zasniva prenstveno na uklanjanju krpelja najkasnije u roku od 36 sati. U endemskim područjima Lajmske bolesti, preporučuje se profilaktička doza doksiciklina.
Ujed pauka
Najčešće se manifestuje bolom, crvenilom i otokom na mestu ujeda. U roku od nekoliko sati, može se javiti svrab. Uglavnom se promene povlače u roku od nekoliko dana. Kod dece je moguća i pojava mučnine,vrtoglavice, povraćanja. Terapija je podizanje ekstremiteta, hladjenje, kompresija, primena analgetika, antihistaminika, antibiotika i potencijalno antitetanusna zaštita.
Ubodi himenoptera
U ovu grupu insekata spadaju pčele, ose, stršljenovi. Njhov značaj je u tome da njihovi ubodi mogu dovesti do anafilakse koja predstavlja životno ugrožavajuće stanje.
Nekomplikovani ubodi se manifestuju bolom, crvenilom i otokom.
Mnogobrojni ubodi mogu dovesti do povraćanja, dijareje, generalizovog edema, dispneje, niskog pritiska, prestanak rada bubrega, smrti.
Velike lokalne reakcije (>10cm), mogu davati kliničku sliku sličnoj celulitisu, iako u osnovi predstavljaju hipersenzitivnu alergijsku reakciju. Često su predznak nastanka anafilaktičke reakcije.
Lečenje se zasniva na uklanjanju žaoke, dezinfekcije mesta uboda i davanju analgetika, oralnih antihistaminika. Za velike lokalne reakcije, može se ukazati potreba za kratkotrajnom primenom kortikosteroida.
Kod anafilaktičke reakcija, prvi lek koji se primenjuje je adrenalin. Pacijenti koji su razvili ovaj tip reakcije treba da ostanu na opservaciji 24h zbog mogućnosti nastanka tzv. kasnih anafilaktičkih reakcija. Nakon adrenalina, primenjuju se antihistaminici i kortikosteroidi.
Za sve prethodno navedene situacije, neophodno je posetiti lekara.
Prevencija
Iako ne postoji stopostotna prevencija, postoje mere koje se mogu primenjivati:
Prvenstveno, voditi računa kuda se krećete po prirodi. Izbegavati područja sa visokom travom i nepreglednim stazama. Nositi svetlu odeću, od prirodnih materijala po mogućnosti da prekrivaju ruke i noge. Izbegavati slatkaste mirise za negu tela, preporučljivo je koristiti dermatološki ispitane proizvode za zaštitu od insekata.
Dr Milica Bojanić
Reference:
Chapter 27: Bites,venoms, tings and marine poisonings, Medical Emergencies In: Harrison’s manual of medicine, 19th edition, McGraw – Hill Education, 2016., p. 115-125.