Hronicne nezarazne bolesti su grupa oboljenja razlicitih organa I sistema organa, koje su danas vodeci uzrok morbiditeta I mortaliteta u svetu , a u cijem nastanku znacajnu ulogu imaju zajednicki faktori rizika na koje mozemo uticati.
Autor: dr Biljana Petrović
Hronicne nezarazne bolesti su grupa oboljenja razlicitih organa I sistema organa, koje su danas vodeci uzrok morbiditeta I mortaliteta u svetu , a u cijem nastanku znacajnu ulogu imaju zajednicki faktori rizika na koje mozemo uticati. U te bolesti spadaju kardiovakularna I cerebrovaskularna oboljenja na prvom mestu kod nas, maligna oboljenja, oboljenja respiratornih organa, oboljenja endokrinih organa I bolesti metabolizma, mentalne bolesti, povrede, oboljenja lokomotornog sistema i druge bolesti.
Zajednicko ime je : multikauzalnost, masovnost, podmuklost u nastajanju, znatno ostecenje kvaliteta zivota I skracenje zivotnog veka .
U nasoj zemlji, po statistici, na prvom mestu su kardiovaskularna oboljenja, u svetu maligna .
Na drugom mestu po ucestalosti kod nas su maligna oboljenja, zatim oboljenja respiratornih organa .
Faktori rizika za njihov nastanak mogu biti:
– nepromenljivi: pol, starost, nasledje
– promenljivi, na koje mozemo delovati a to su hipertenzija, hiperholesterolemija, nepravilna ishrana, gojaznost, nedovoljna fizicka aktivnost, pušenje, dijabetes, stres
Stres kao factor rizika ima znacajnu ulogu, u savremenom drustvu sve vecu.
Postoji mnogo razlicitih definicija stresa, jer je on predmet bavljenja mnogih nauka .
Sama reč stres (engleski-stress) znači pritisak, napetost, naprezanje.
Preovladjuje stav da je stres slozena adaptaciona reakcija organizma na dejstvo spoljasnje ili unutrasnje drazi koja predstavlja pretnju , izaziv ili gubitak po organizam
Hans Seli je davne 1936 godine postavio teoriju po kojoj do bolesti dolazi usled poremecaja ravnoteze u organizmu pod dejstvom razlicitih spoljasnjih ili unutrasnjih cinilaca.
Zbirni naziv za bilo koji od tih cinilaca je stresor
Oni ispoljavaju agresivno dejstvo na organizam , strsogeno dejstvo, a odgovor organizama se naziva stress reakcijom
Medjutim ,na dejstvo razlicitih stresora organizam reaguje uvek na isti nacin :strese reakcija neuro –endokrinog karaktera I manifestuje se kao skup simptoma pa se I naziva opsti adapticioni sindrom ili Selijev sindrom .
Faze stresa
– Faza alarma – soka-kada se organizam suocava sa stresorom
– Faza otpora ili rezistencije – kada organizam pruza otpor stetnom fakrotu pokusavajuci da uspostavi ravnotezu
– Faza iscpljenosti – kada organizam iscpljuje svoje snage u odbrani od stetnog faktora I ~prepusta mu se ~
Dakle, kao reakcija na dejstvo stresora dolazi do slozene reakcije organizma –emocionalne ,fizicke , biohemijske
Glavnu ulogu imaju simpaticki I centralni nervni si stem sa endokrinim, aktivira se sprega povratne sprege izmedju hipotalamusa, hipifize I nadbubrezne zlezde.Organizam je pod dejstvom jakih emocija koje pripremaju coveka za borbu li bekstvo, preplavljen adrenalinom I noradrenalinom, zenice se sire, krvni pritisak raste, krvni sudovu u kozi se skupljaju , a sire u vitalno vaznim organima ,srcu,mozgu ,misicima, kako bi se dopermio kiseonik I hranljive materije , organi za varenje usporavaju aktivnost, energija se usmerava za adaptacionu reakciju .Pod dejstvom adrenokortikotropnog hormona hipofize, srz nadrubrezne zlezde luci I adrenalin I noradrenalin, ali I kora koritzol,glavni hormone koji treba da obezbedi dodatne kolicine energije –pretvaranjem glikogena u jetri u glukozu I razlaganjem aminokiselina. Iako je kortizol vrlo važan za pravilan metabolizam, niz istraživanja pokazuje da trajno povišen nivo kortizola može dovesti do smanjenog iskoriscavanja glukoze, nakupljanja masnoća, smanjene sposobnosti pamćenja i učenja I oštećenja imunoloskih funkcija.
Dakle, ako organizam savlada izazov, pretnju ili opasnost , organizam se vraca u stanje ravnoteze.
Ali, ako stresori imaju intenzivno I obimno akutno delovanje onda govorimo o traumi ,koja moze biti ozbiljno ostecenje zdravlja I zivota
Ako stresori imaju produzeno dejstvo ili hronicno, organizam je takodje u opasnosti jer ulazi u fazu iscpljenosti I to pokrece brojne patofizioloske mehanizme koji dovode do bolesti, a najvise hronicnih masovnih nezaraznih bolesti –kardiovaskularnih, cerbrovaskularnih, imunoloskih, malignih ,itd/
Vise je empirijskih istrazivanja koja dokazuju da stres narusava imunitet I povecava sklonost ka bolestima ,ukljucujuci I imunoloske I bakterijske I virusne bolesti .
Stres , najvise hronicni, ostecuje endotel krvnih sudova ,direktno povecanom koncentracijom kateholamina I indirektno povecanom koncentracijom holesterola
Uz to se pridruzuju I lose navike vezane za stres-pusenje, prejedanje, gojaznost, nedovljno kretanja ,hipoksija itd
Dakle, stres kao factor rizika ima znacajno mesto u nastanku bolesti
Stres ne mozemo izbeci, on je deo zivota, ali mozemo naučiti nacine suočavanja I prevladavanja stresa
Uglavnom se prepoznaju dva nacina suocavanja I prevladavanja stresa :
-Suocavanje usmereno na stresore
-Suocavanje usmereno na emocije
S obzirom na predmet paznje , razlikujemo I
-Suocavanje sa stresorom I emocijoma
-Izbegavanje I stresora I emocija
Najcesce su prisutni elementi svih stilova suocavanja sa stresom.
Medjutim, postoje I individualne razlike u prevladavanju stresa
Opste preporuke u nacinu prevladanja stresa su :
1. Smanjite izlozenost stresnim faktorima I situacijama
Postanite svesni izazivaca stresa I svojih reakcija Ne cekajte da se stress nakupi, najlakse je stres otkloniti na samom pocetku.
2. Identifikovati sta je za Vas stresor I dobro upoznati svoje psihicke I fizicke rekacije na stres
Identifikujte koji Vas dogodjaji dovode do stresa Koji Vas to dogadjaji previse uzbudjuju? Da li pridajte preveliki znacaj problemima? Da li previse paznje pridajete negativnim aspektima nekog dogadjaja nego pozitivnim?Birajuci misli, birate I fiziologiju .Birajuci percepciju, birate I fiziologiju.
Identifukjte kako Vase telo reaguje na stres,Imenujte osecanja , prepoznajte sta osecate u telu Pokusajte da razumete sta osecate I zasto se bas tako osecate,koje su Vase potrebe iza osecanja I telesnih rekacija
3. Preispitati svoje percepciju stresora
Razmislite sta Vi mozete da promenite :izbeci stresore drugacijom organizacijom rada ,rasciscavanjem odnosa u porodici I na radnom mestu?Odvojte vreme I energiju da razmislite koliko ste zadovoljni sobom I svojim zivotom u svim zivotnim oblastima I kako I na koji nacin mozete napraviti licnu pozitivn promenu Razmislite mozete li da promenite nesto u svojoj percepciji problema , nacinu na koji dozivljate stvarnost .
4. Jacati svoje fizicko I psihicko zdravlje
Negujte svoje fizicko zdravlje, zdravom ishranom, izbalansiranim ritmom rada i odmora, uvedite dovoljno sna, fizicke aktivnosti na svezem vazduhu, izbegavajte alkohol, duvan, previse kofeina.
Izgradite I odravajte dobre prijateljske veze u kojim acete se medjusobno podrzavati
Postavite realisticne ciljeve, koji su Vasi I Vama znace .
Ispoljavajte svoja osecanja, ali ih I obradjujte, zrelo, razvijanjem sposobnosti za ljubav I rad, sto I cini psihicko zdravlje.
Naucite tehnike relaksacije I potrazite strucnu pomoc ako ne mozete sami
Trazenje pomoci nije znak slabosti,vec zrelosti