Ishrana trudnice je jedan od najvažnijih činilaca u sprovođenju prenatalne zaštite. Količinski nedovoljna i kvalitetno neadekvatna ishrana nepovoljno utiče na stanje trudnice i često može da izazove hipoproteinemiju, avitaminozu i anemiju.
Ishrana trudnice je jedan od najvažnijih činilaca u sprovođenju prenatalne zaštite. Količinski nedovoljna i kvalitetno neadekvatna ishrana nepovoljno utiče na stanje trudnice i često može da izazove hipoproteinemiju, avitaminozu i anemiju. Neadekvatna ishrana isto tako može da bude uzrok nedovoljnom unošenju mineralnih soli, što je takođe praceno izvesnim poremecajima metabolizma. Osim tegoba koje zbog neadekvatne ishrane mogu imati tokom bremenitosti, takve trudnice mogu imati i izvesne komplikacije u toku i posle porođaja, pre svega obilno, nekontrolisano postpartalno krvarenje. Dok nedovoljna i kvalitetno neadekvatna ishrana može u izrazitim slučajevima izazvati nepravilnosti u razvoju ploda, dotle preterana i neadekvatna ishrana favorizuje pojavu toksemija u trudnoci. Zbog toga ishrana u trudnoci treba da bude količinski dovoljna i kvalitetna, i to ne samo radi održavanja života i radnih sposobnosti trudnice, obnove njenih istrošenih ćelija i tkiva, nego i radi obezbeđenja potrebnih količina gradivnog materijala za stvaranje novih tkiva i organa začetka, odnosno ploda. To je i razlog što je potreba u gradivnim elementima koje trudnica unosi veća nego inače. To se pre svega odnosi na proteine, zatim mineralne soli i vitamine. Ali isto tako ishrana he sme da bude suviše obilna, jer i onda može da naškodi i majci i plodu.
Ishrana trudnice u prvim mesecima trudnoće ne treba da se po kvalitetu i po količini bitno razlikuje od ishrane pre trudnoće, ukoliko je dotle bila normalna i kvalitetna. Trudnica koja obavlja običnu delatnost u prvim mesecima trudnoće treba dnevno da unese oko 10500 J. Od toga treba da unese belančevina oko 1,5 g na kilogram svoje telesne težine, ili ukupno nešto oko 100 g. Isto tako, masti treba da unese 90 do 100 g na dan. Ostatak do 10500 J treba da obezbedi unošenjem ugljenih hidrata, što otprilike znači da treba dnevno da unese 300 do 350 g ovih materija. Belančevine mogu biti biljnog i životinjskog porekla. Zdrava trudnica treba obavezno da uzima veći deo životinjskih belančevina jer one sadrže sve vrste aminokiselina i predstavljaju najbolji materijal za izgradnju tkiva. Isto tako životinjske masti se bolje iskorišćavaju u organizmu trudnice, jer su po sastavu bliže mastima čoveka, pa su podesnije za ishranu trudnica. Međutim, ukoliko je trudnica sklona graviditetnim toksikozama, onda životinjske masti u ishrani treba u potpunosti zameniti biljnim, a isto tako treba i uzimanje belančevina podvrgnuti strogoj kontroli lekara.
Za normalan razvoj trudnoće neophodno je da trudnica unosi hranom i dovoljnu količinu mineralnih soli, prvenstveno kalcijuma, fosfora, gvožđa, natrijuma, kalijuma i drugih elemenata koji ulaze u sastav tkiva ploda. Ovih elemenata ima u dovoljnoj kolčini u namimicama koje ulaze u sastav svakodnevne hrane, te njihovo posebno davanje u vidu medicinskih preparata u normalnim slučajevima nije potrebno. Samo ako se u toku trudnoće zapazi deficit neke od nabrojanih materija, onda je treba davati u vidu lekova.
Isto važi i za vitamine koji su od velikog značaja za pravilan razvoj trudnoće. U eksperimentima na životinjama dokazano je da nedostatak izvesnih vitamina može biti uzrok neplodnosti. Ova zapažanja treba, naročito kad je u pitanju čovek, primiti sa izvesnom rezervom, jer organizam čoveka ne reaguje uvek na identičan način kao organizam ogledne životinje i jer se u pogledu ishrane u eksperimentu stvaraju uslovi oskudice kakvi se u stvarnom životu ne mogu realizovati. Pouzdano je ipak da isto tako nedostatak vitamina u organizmu trudnice može dovesti do nepravilnog razvoja ploda, pa čak i do pobačaja. Vitamini se unose sa povrćem i voćem, zatim sa mlekom, buterom, žumancetom jajeta, kvascem, crnom džigericom, mesom i drugim namimicama. Kao što smo već pomenuli, oni su neophodni za pravilan razvoj ploda i održavanje trudnoće. Zbog toga, ako se u trudnoći zapazi, da i pored normalne ishrane, trudnica pokazuje znake nedostatka vitamina, treba ih nadoknaditi davanjem medicinskih preparata.
Jedna od namimica koju treba preporučiti trudnicama jeste mleko. Ono je bogato belančevinama, mastima, ugljenim hidratima, nekim vitaminima i kalcijumom. Svi ovi važni sastojci hrane u mleku su u lako svarIjivom obliku i organizam trudnice ih odlično iskorišćava. Zato treba savetovati svakoj trudnici da dnevno unosi od 250 do 500 g svežeg mleka. Iz istih razloga trudnicama mogu da se preporuče i mlečne prerađevine, prvenstveno sir, kiselo mleko i jogurt.
Osim nabrojanih sastojaka hrane, trudnica treba da svakodnevno unosi i dmge materije koje povecavaju volumen dnevnih obroka, a prolaze nedovoljno iskorišcene kroz digestivni trakt, podstičući crevnu peristaltiku i obezbeđujući na taj način redovnu stolicu. U tom pogledu na prvo mesto dolazi celuloza, koje ima u velikoj meri u povrću i voću, a zatim u crnom hlebu. Zbog toga trudnicama treba savetovati da uzimaju dosta svežeg voća i kompota, a takođe da koriste salate od svežeg povrća.
Trudnica ne sme da dobije mnogo niti naglo u težini tokom trudnoće. U početku bremenitosti zbog digestivnih smetnji ona obično zadržava ili, ređe, čak može i da izgubi nešto od svoje ranije težine. Ponekad i u prvom trimestru trudnica može povećati svoju težinu, ah to povećanje ne treba da pređe pola kilograma mesečno, odnosno za tri meseca ne sme da bude veće od jednog i po kilograma. Tek posle trećeg meseca, kad digestivne smetnje nestanu, ona može da značajnije poveća svoju telesnu težinu. Međutim, ne treba dozvoliti da u drugom trimestru povećanje telesne težine bude veće od 4,5 kg, odnosno ono ne treba da ni u jednom mesecu pređe težinu veću od 1,5 kg. Telesna težina nastavlja da se povećava u poslednjim mesecima bremenitosti, kada se plod, a i ostali delovi ovuluma, prvenstveno plodova voda i posteljica, relativno brzo uvećavaju. U poslednja tri meseca trudnoće telesna težina trudnice treba da se poveća za oko 2,5 kg, odnosno nešto manje od jednog kilograma mesečno. Prema tome, treba znati da povećanje telesne težine trudnice ni u jednom mesecu trudnoće ne sme da pređe 1,5 kg i da celokupno povećanje težine od početka do kraja trudnoće ne sme da iznosi više od 8, a najviše do 10 kg. Brži i veći porast težine trudnice obično nije posledica povećanja gojaznosti već je predznak nastajanja neke od graviditetnih toksikoza i posledica je uglavnom stvaranja latentnih edema koje golim okom u prvo vreme ne zapažamo. Zbog toga je redovna kontrola težine trudnice izvanredno važna i treba je kao prvu meru sprovoditi pri svakom pregledu trudnice u toku cele trudnoće.