Usled zastoja mokraće u bešici i mokraćovodima izazvanim hipotonijom njihovih zidova i pritiskom gravidne materice, kao i eventualnog vezikoureteralnog refluksa, kod trudnica postoje povoljni uslovi za ushodnu infekciju mokraćnih puteva. Tako može nastati pyelonephritis trudnica.
Usled zastoja mokraće u bešici i mokraćovodima izazvanim hipotonijom njihovih zidova i pritiskom gravidne materice, kao i eventualnog vezikoureteralnog refluksa, kod trudnica postoje povoljni uslovi za ushodnu infekciju mokraćnih puteva. Tako može nastati pyelonephritis trudnica. Infekcija mokraćnih puteva u izvesnom procentu može biti uzrok prevremenim porođajima i povišenoj perinatalnoj smrtnosti.
Akutni pyelonephritis je bolest koja se javlja u oko 2% trudnica. Najčešći uzročnik ovog zapaljenja je E. coli. Zapaljenje češće nastaje kod prvorotki nego kod višerotki i to obično u drugoj polovini trudnoće. Akutni pyelonephritis obično zahvata jedan bubreg, a retko se istovremeno javlja i na drugoj strani.
Simptomatologija. Najčešći simptomi ovog oboljenja su: bol u slabini na oboleloj strani, visoka temperatura, groznica, učestalo mokrenje, muka, gađenje i povraćanje. Bol u slabini se javlja na strani obolelog bubrega i prateći mokraćovod, koso se spušta prema mokraćnoj bešici. Temperatura u večernjim časovima može biti i preko 39 °C.
Dijagnoza se postavlja na osnovu navedenih simptoma, kliničkog nalaza i laboratorijskih analiza. Od simptoma na ovo oboljenje najviše ukazuje bol u slabini, dizurija, visoka temperatura i groznica. Pri pregledu postoji osetljivost slabinskog predela na perkusiju. U uzorku mokraće često se golim okom zapaža, da je zamućena, zbog prisutne bakteriurije i piurije. Urinokulturom se dokazuje prisustvo uzročnika bolesti i određuje njihova osetljivost na antibiotike i sulfonamide. Mokraća za pregled uzima se iz srednjeg mlaza.
U diferencijalnoj dijagnostici u obzir dolaze akutni apendicitis i holecistitis ili napad holelitijaze i nefrolitijaze.
Terapija. Lečenje trudnice sa akutnim pyelonephritisom sprovodi se u bolnici. U početku se daju antibiotici širokog spektra
đelovanja parenteralno i 2000-3000 ml infuzionih rastvora u kontinuiranoj venskoj perfuziji dnevno. Od antibiotika najbolje rezultate daje primena Cephalosporina (zavisno od težine infekcije l-2g Longacepha na 12 sati). Po identifikovanju uzročnika bolesti i određivanju antibiograma, lečenje se nastavlja antibioticima na koje je izazivač osetljiv. Ako se daje Gentamicin, kao dopuna u terapiji, zbog mogućeg nefrotoksičnog dejstva treba biti oprezan. Terapija se nastavlja oralnom primenom antibiotika, po nestanku simptoma bolesti. Osim toga bolesnica treba da uzima veliku količinu tečnosti, a u ishrani ugljene hidrate, mleko, kompote, sveže voće i voćne sokove.
Da bi lečenje bilo uspešno ne treba ga prekidati 10-15 dana. Sa terapijom, dakle, ne treba prestati odmah po iščezavanju simptoma bolesti i tegoba, jer nedovoljno izlečene trudnice često dobijaju recidive. Osim toga, kod njih se kasnije, naročito ako se pyelonephritis ponavlja u više mahova i u više trudnoća, može da razvije hronični pyelonephritis sa malignim tokom u kasnijim godinama. Zbog toga lečenje sme da se obustavi tek pošto su tri uzastopna pregleda mokraće negativna, a žene koje su u trudnoći bolovale od pyelonephritisa treba u babinjama i posle toga izvesno vreme kontrolisati.