Nozokomijalna Bolnička pneumonija je infekcija donjih disajnih puteva u hospitalizovanih bolesnika, a nije postojala niti bila u inkubaciji u vreme prijema u bolnicu. Ako se infekcija javi dva ili više dana posle prijema, smatra se da je stečena u bolničkim uslovima. Najznačajniji predisponirajući faktori za bolničke pneumonije su endotrahealna intubacija ih traheostomija, tokom kojih dolazi do povreda sluznice, što olakšava infekciju.
Dijagnoza nozokomijalne pneumonije se postavlja kad se javi febrilnost, puralentan bronhopulmonalni sekret, leukocitozainove, infiltrativne senke na radiografiji grudnog koša. Spektar uzročnika razlikuje se od pneumonija koje nastaju van bolnice. Od najveće važnosti ovde su gram-negativni bacili (naročito sojevi pseudomonasa, ešerihije koli i klebsiele). U bolničkim infekcijama čest je uzročnik Staphylococcus aureus, kao i anaerobni patogeni organizmi. Gram-pozitivni uzročnici nalaze se u malom procentu obolelih.
Patogeneza bolničkih pneumonija moguća je endogenom aspiracijom inficiranog nazofaringealnog sekreta, inhalacijom bakterija iz kontaminirane respiratome opreme (aparati za inhalaciju i sl.) i hematogenim širenjem iz ekstrapulmonalnih izvora.
Bolnička pneumonija klinička slika
Klinička slika je kao i kod drugih bakterijskih pneumonija, samo obično teža. Radiogram grudnog koša pokazuje mrljaste senke, nekad postoje znaci atelektaze. Dijagnostički postupak je kao u vanbolničkoj pneumoniji, osim što je obavezno uraditi hemokulture i bakteriološki pregled pleuralnog izliva, ako postoji. U terapiji ovoga oblika pneumonije kombinovani cefalosporini IH generacije (cefotaksim ili ceftazidim) i aminoglikozidi (gentamicin) obično su dovoljni.
Ukoliko postoji neutropenija ili se sumnja da je u pitanju Pseudomonas, umesto cefalosporina daju se antipseudomansni moćni u ovim stanjima. Uz medikamentno penicilini (azlocilin, tikarcilin ili piperacilečenje mere respiratome rehabilitacije polin). Hinolonski preparati su takođe veoma boljšavaju eliminaciju sekreta.