Tuberkuloza bubrega predstavlja sekundarnu manifestaciju osnovnog procesa na plucima ili drugim organima. Ona nastaje hematogenom diseminacijom bacila tuberkuloze humanog, rijetko bovinog tipa iz primarnog kompleksa. Klice se u kori oba bubrega, u medijalnoj ili parenhimatoznoj formi urinarne tuberkuloze ugnijezde i pri slaboj otpornosti stvore tuberkule koji kazeificiraju, ili skleroziraju pri dobrom stanju organizma.
Kad tuberkulozno žarište prodre iz parenhima kroz renalnu papilu u čašice i mokracne puteve, nastaje kazeokavernoza ili hirurška forma tuberkuloze bubrega. Samo u 15 do 20% ona je bilateralna, jer opšta i lokalna otpornost dovode do sanacije mikroskopski malih žarišta. Hirurška forma renalne tuberkuloze je u 80 do 85% slučajeva jednostrana. Infekcija iz bubrega se descendentno, kanalikularno širi na ureter i mokracnu bešiku. Na mukozi jukstavezikalnog dijela uretera nastaju ulcerozni procesi koji cikatriziraju izazivajuci strikture. Kompletna neprolaznost uretera evoluira ka tuberkuloznoj ekskluziji bubrega, odnosno autonefrektomiji.
U mokracnoj bešici, na mestu udara mlaza mokrace inficirane Kochovim bacilima, nastaju subepitelijalni tuberkuli koji konfluiraju i stvaraju ulceracije. Zapalenje sluzokože se širi na mišicni sloj i na ureteralna ušca. Cistitičke smetnje su vrlo izražene. Uostalom, glavni simptomi bubrežne tuberkuloze su dizuričke tegobe. Kapacitet bešike se smanjuje. Infekcija se bilaterizuje ascendentnim propagiranjem kroz ureter na zdravi bubreg.
Tuberkuloza genitalnih organa često koegzistira sa urinarnom tuberkulozom, naročito kod muškaraca. Infekcija nastaje hematogenim ili kanalikularnim širenjem. Primarna lezija je obično na epididimu, koja kasnije penetrira u testis ili se kanalikularno propagira (nefrektomije), konzervirajuće (parcijalne nefrektomiu vezikule i prostatu. je) i korektivne operacije na ureteru i bešici.
Urogenitalna tuberkuloza se javlja u adultnom dobu, između 20. i 40.godine života. Međutim, antituberkulotska era doprinijela je smanjenju incidencije, znatnom ublažavanju simptomatologije, mirnijoj evoluciji i hroničnom karakteru obolenja. Statistike pokazuju da urinarna tuberkuloza „skreće udesno“, porastom broja obolelih starijih od 50 godina i češćim destrukcijama bubrega.
Ekskretorna urografija i bakteriološki pregledi urina zauzimaju vodeće mesto u dijagnostici urogenitalne tuberkuloze.
Medikamentozno lečenje se provodi istovremenim davanjem tri leka (rifadin, etambutol, izoniazid), najduže pola godine.
Prema indikacijama, u hirurškom lečenju urinarne tuberkuloze primenjuju se radikalne operacije