Tumori testisa su najčešče neoplazme u muskaraca u životnom dobu od 25 do 35 godina. Na njih se odnosi 1-2% svih tumora. Oni prouzrokuju oko 0,64% ukupne smrtnosti izazvane tumorima. Skoro četiri puta im je niža incidencija kod crnaca. Pokazuju izrazitu prevalenciju u mlađih muškaraca, ali se javljaju i u dječjem uzrastu, ređe u starijim godinama života.
Etiologija tumora testisa ne dovoljno poznata, iako se pojedini uzročni činioci ne mogu isključiti. Često javljanje kod monozigotnih blizanaca ili brače i bliskih rođaka nagovještava genetsku uslovljenost u nastanku ovih tumora. Povezanost kriptorhizma i tumora testisa je potvrđena u velikim serijama bolesnika, kod kojih se 9,8-11% ovih tumora razvijalo na nespuštenim testisima.
Budući da povišena temperatura u kriptorhičnom testisu sprečava sazrevanje seminifernih tubula i normalnu spermogenezu, ne može se sasvim negirati uzročni udio istog fizičkog agensa i na razvoj tumora u ektopičnom testisu. Endokrini i cirkulacioni poremečaji, kao i abnormalne germinalne čele ili disgeneze u gonadama, faktori su koji takođe mogu imati uticaja na veču incidenciju tumora kod retiniranih testisa.
Traume i upalni procesi se navode kao moguči etiološki činioci tumora testisa. Hormonski uticaji na testikularnu onkogenezu se mogu povezati sa največom frekvencijom ovih tumora u dobu najintenzivne androgene, odnosno seksualne aktivnosti.
Tumori testisa potiču od germinalnih čelija
Tumori testisa u 95-97% potiču od germinalnih čelija, dok su ostali iz gonadalne strome, ostataka Mullerovih kanala, endotela ili tkiva mezonefrosa. Germinalni tumori testisa su pretežno vrlo maligni, brzo metastaziraju, izuzev seminoma, i karakteriše ih loša prognoza. Tumori koji se razvijaju od gonadalne strome, odnosno Leidigovih ili Sertolevih ćelija, većinom su benigni, mogu izlučivati androgene i estrogene, izazivajući endokrine sindrome.
