Amebijaza predstavlja protozoalnu infekciju koja protiče akutno ili hronično pod slikom kolitisa ili vancrevnih manifestacija.
ETIOLOGIJA
Izazivač amebijaze je parazit Entamoeba hystolitica. Parazit se javlja u vidu vegetativne (minuta i magna) i cistične formu. Za čoveka je patogena vegetativna forma parazita.
Amebijaza EPIDEMIOLOGIJA
Amebijaza je kosmopolitsko oboljenje ali se najčešće sreće u subtropskim i tropskim područjima. Izvor zaraze je oboleo čovek ili amebonša. Parazit se izbacuje preko stolice u formi cista E. hystolitica. Mehanizam zaraze je fekalno-oralni kojom prilikom bolesnik unese cistu amebe preko prljavih ruku, kontaminirane vode, kontaminiranog voća i povrća.
PATOGENEZA
Od svake dospele ciste nastaje osam vegetativnih formi parazita. Da li će doći do nastanka infekcije zavisi od mnogo faktora (lokalna promena na sluzokoži, staza fekalnih masa, pridruženost bakterijskih infekcija, poremećaj ishrane i dr.). Ako su zadovoljeni uslovi za nastanak infekcije vegetativna forma histolitičkim enzimima razara sluzokožu creva, nastaje nekroza i mikroabscesi koji međusobno konfluraju. Nekrotični ulcerozni proces može da prodre kroz sluzokožu, mišićni sloj do seroze i da uslovi perforaciju creva. Manje ulceracije imaju izgled boce a veće su svom širinom otvorene prema lumenu creva. Nekrotični proces dovodi do razaranja krvnih sudova sa krvarenjem i posledičnim hematogenim rasejavanjem uzročnika u različite organe pri čemu se najčešće lokalizaciju u desnom režanju jetre.
PATOANATOMSKE PROMENE
Patoanatomske promene na crevima se odlikuju prisustvom ulceracija koje su različite dubine i raspoređene su na neizmenjenoj služokoži. Histološka analiza pokazuje litičnu nekrozu (nastalu histolitičnim enzimima amebe) bez infiltracije leukocitima i makrofagima. Amebni apscesi su lokalizovani u desnom režnju jetre koji u početku sadrži žutkast sadržaj a kasnije sadržaj je boje čokolade (sastoji se od nekrotične mase, eritrocita, limfocita i vezivnog tkiva) Paraziti se nalaze na periferiji apscesa. Kod plućne amebijaze apsces često fistulizira u bronh. Amebni apscesi mozga su retki. Amebijaza kože se odlikuje ulceracijama na koži sa nekrotičnim masama neprijatnog mirisa.
KLINIČKA SLIKA
Crevna amebijaza se odlikuje inkubacijom koja se kreće od nekoliko dana do 3 i više meseci, prosečno 2-4 nedelje. Bolest počinje akutno ili sa prodromom (umerena febrilnost, glavobolja, adinamija, bol u trbuhu i dr). Stolice su kašaste sa primesama sluzi i krvi, njihov broj se kreće od 4-5 ili više za 24 časa. Stolice su količinski male pri čemu intimno izmešane sa primesama sluzi i krvi kao „žele od malina“ a ne u vidu kapi ili žila kao kod bacilame dizenterije. Objektivnim pregledom bolesnika zapaža se meteoristični trbuh, bolno osetljiv, naročito u ileoceklnom regionu a bol prati položaj debelog creva. Retko se pal- pira hepatomegalija.
Amebna dizenterija može da se komplikuje sa masivnim crevnim krvarenjem ili perforacijom debelog creva. Nekomplikovana forma amebne dizenterije završava se ozdravljenjem tokom 1-2 meseca. Međutim često dolazi do hronifikacije koja se odlikuje periodima akutizacije i remisije. Telesna temperatura kod nekomplikovanih slučajeva je normalna ili subfebrilna. Kod male dece bolest protiče sa povišenom temperaturom, povraćanjem, proli- vima i znacima gubitka tečnosti i minerala.
Sprečite amebijazu (odličan članak)
Amebna dizenterija može da ima akutni, hronični, lak, težak i fuliminatni oblik. Fulminatni oblik bolesti se sreće kod 5-10% hospitalizovanih bolesnika prvenstveno kod trudnica i žena u postporođajnom periodu. Kod ove forme amebijaze služokoža debelog creva je u 50% pokrivena ulceracijama te dolazi do perforacije sa peritonitisom i paralitičkim ileusom. Stanje bolesti se progresivno pogoršava te za nekoliko dana dolazi do smrtnog ishoda. Kao posledica perforacije creva stvaraju se amebomi usled reaktivnog obrazovanja infiltrata. Slični su tumorima, lokalizuju se u predelu slepog creva, ushodnog kolona ili drugog dela debelog creva izazivajući mehanički ileus.
Vancrevne forme amebijaze nastaju kao posledica hematogene diseminacije parazita najčešće u jetri, plućima, mozgu i na koži. Đospeli parazit u jetri može da izazove akutni amebni hepatitis ili amebni apsces. Kod amebnog hepatitisa zapaža se povišena telesna temperatura, bolna osetljivost jetre. Biohemijskim pregledom funkcije registruje se porast enzima sindroma citolize ali bez povišenja vrednosti bilirubina.
Komplikacija amebnog hepatitisa je amebni-apsces (septična temperatura, bolna osetljivost jetre, ubrzana SE). Za razjašnjenje promena potrebno je dodatno ispitivanje. Nesavesno lečenje ima za posledicu da abscesi fistuliziraju sa teškim komplikacijama. Pleuropulmonalna amebijaza se javlja kao pnumonija, absces ili gnojni pleuritis. Amebijaza mozga se retko javlja i ponaša se kao svaki ekspanzivni proces.
KOMPLIKACIJE
Komplikacija crevne amebijaze su razližite (perforacija, enteroragija, amebomi) a amebijaze jetre se najčešće manifestuju kao pleuropulmonalna amebijaza.
DIJAGNOZA
Dijagnoza se postavlja na osnovu epidemioloških podataka (postojanje sličnog oboljenja iz okoline bolesnika, boravak u subtropskim i tropskim predelima), kliničke slike i laboratorijskih i drugih ispitivanja. Laboratorijska dijagnoza je prvenstveno usmerana na direktnu etiološku potvrdu parazita iz sveže stolice ili aspirata amebnog abscesa. Serološka dijagnoza amebijaze ima manji značaj.
DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA
Diferencijalno dijagnostički kod crevne amebijaze dolazi u obzir bakterij¬ska dizenterija, salmoneloza, balantidijaza, ulcerozni kolitis, lamblijaza i dr. Kod amebijaze jetre diferencijalno dijagnostižki poseban zanačaj ima ehinokokoza, tumor jetre i dr.
Amebijaza TERAPIJA
Lečenje amebijaze se sprovodi u zavisnosti od stadijuma i organolokali- zacije amebijaze:
1. Kolitični oblici se leče Metronidazolom (Orvagyl, Flagyl), 3×750 mg tokom 10 dana. Artrochin se daje 2×1 tableta od 250 mg 14 dana. Fasigyn (Tin- dazol) 2 g dnevno tokom 3t dana uz istovremeno poštovanje kontraindikacija. Tiberal (Omidazole) 2×500 mg 5 dana a potom nastaviti sa Jodoquinolom (Yo- doxin) 3×650 mg 20 dana. Pored ovog kao lek drugog reda mogu se davati Tetraciklini u dozi od 2,0 g tokom 14 dana i kombinaciji sa Dechydroemetinum 90 mg dnevno tokom 5 dana.
2. Kod vancrevne amebijaze prvenstveno se daje Metronidazol 3×750 mg 10 dana a potom se nastavlja sa Jodoquinol (Yodoxin) 3×650 mg tokom 20 dana.
PROFILAKSA
Mere profilakse mogu da budu opšte i lične.
