Aneurizma ascedentne aorte, uključujući i aneurizmu koja počinje u silaznom delu torakalne aorte i zahvata početni deo abdominalne aorte (torakoabdominalna aneurizma aorte) predstavlja 25% svih aneurizmi aorte.
Šta je aneurizma ascedentne aorte?
Aorta predstavlja najveći krvni sud u organizmu. Pri izlasku iz srca, formira luk.
Nakon luka se aorta spušta, i formira takozvanu descedentnu aortu, koja je povezana sa mrežom arterijskih krvnih sudova koja snabdeva tkiva kiseonikom. Deo aorte koji izlazi iz srca do luka, se naziva ascedentna aorta.
Deo aorte koji se nalazi u grudnom košu se naziva torakalna aorta, dok se deo u abdomenu naziva abdominalna aorta.
Aneurizma predstavlja lokalizovano proširenje krvnog suda. Nastaje kada oslabe zidovi arterije. Gde god da se formiraju aneurizme u organizmu, one predstavljaju opasnost zbog mogućnosti rupture i masivnog unutrašnjeg krvarenja. Pogotovo je opasan deo ascedentne aorte, čija ruptura može biti životno ugrožavajuća.
Simptomi
Desi se da aneurizme torakalne aorte ne puknu nikad i da ne izazivaju nikakve simptome. Često su slučajno otkrivene, kada se radi radiografija grudnog koša iz drugog razloga.
Ukoliko su simptomi prisutni, mogu se javiti u vidu:
- – Tupog bol u grudima
- – Kašlja, promuklosti
- – Kratkog daha
- – Bola u leđima, vilici ili vratu
Ukoliko aneurizma rupturira, pacijent će osetiti iznenadan, oštar bol u grudima koji se širi ka leđima, između lopatica.
Uzroci i faktori rizika
Kod nekih ljudi nije jasan uzrok nastanka aneurizme, dok se kod drugih zna uzrok. Različiti faktori mogu da povećaju rizik, uključujući:
- Oboljenje srca: najčešći uzrok aneurizme aorte predstavlja ateroskleroza, odnosno očvršćavanje zidova krvnih sudova. Takođe, osoba je u većem riziku od aneurizme ascedentne aorte ukoliko ima oboljenje aortnog zaliska.Aortni zalistak omogućava prolazak krvi iz leve komore u aortu. Većina ljudi, ima tri listića na aortnom zalisku koji se otvaraju i zatvaraju sa svakim otkucajem srca. Ukoliko je pacijent rođen sa bikuspidnim zaliskom (odnosno aortni zalistak ima dva listića), u većem je riziku od nastanka aneurizme ascedentne aorte.
- Starije osobe: aneurizma ascedentne aorte se obično javlja kod osoba u šezdesetim i sedamdesetim godina
- Porodična anamneza: Oko 20% aneurizmi se javlja kod ljudi koji su imali u porodici slučajeve aneurizme.Ovakvi slučajevi se češće javljaju kod mlađih ljudi.
- Genetika: određena stanja su povezana sa većim rizikom od aneurizme ascedentne aorte, uključujući:
- – Marfanov sindrom
- – Loeys – Dietzov sindrom
- – Tarnerov sindrom
- – Ehlers – Danlosov sindrom
Navedena stanja predstavljaju poremećaje vezivnog tkiva, i često vode do različitih komplikacija poput aneurizme ascedentne aorte. Infekcija: Ponekad,određene infekcije mogu dovesti do slabosti zida arterije, uključujući luk aorte. Neke od njih su sifilis i salmonela.
Kako se postavlja dijagnoza?
Aneurizma ascedentne aorte se najčešće pronađe kao uzgredan nalaz, kada se radiografija radi iz drugog razloga.Drugi testovi koji mogu da otkriju aneurizmu aorte:
- Ultrazvuk: koji koristi ultrazvučne talase za formiranje slike srca, i pritom može da prikaže i promene na aorti
- CT prikazuje slike srca i drugih unutrašnjih organa po slojevima. Ponekad, lekari mogu da ubace boju u arteriju da bi se pregledao protok krvi na CTu
- MR angiografija je oblik magnetne rezonance. Koristi se kontrast koji se ubrizga u krvne sudove, da bi mogli lakše da se vide. Koristi se magnetno polje i radio talasi za formiranje slike dela tela koji se ispituje
Kada se otkrije aneurizma, odluka o lečenju najčešće zavisi od veličine aneurizme ili brzine njenog rasta. Najčešće, hirurško lečenje je potrebno kada je aneurizma 5cm u prečniku.
Opcije lečenja
Aneurizme koje su manje od 5cm mogu samo da se prate, bez hirurškog lečenja. Ipak, lekar može predložiti operaciju male aneurizme, ukoliko raste više od 0.5cm godišnje ili male aneurizme, koja prouzrokuje simptome.
Ukoliko pacijent ima Marfanov sindrom, aneurizma ascedentne aorte treba da se leči kada dostigne 4.5cm u prečniku. Aneurizma te veličine bi trebalo da se leči ukoliko se pacijent podvrgava operaciji aortnog zaliska.
Metode lečenja su sledeće:
‘Gledaj i čekaj’
U ovom slučaju, aneurizma se prati, a pacijentu se propisuju lekovi za snižavanje pritiska (beta blokatori i blokatori angiotenzinskih receptora) i holesterola. Blokatore angiotenzinskih receptora bi trebalo propisati i pacijentima sa Marfanovim sindromom bez obzira na vrednosti njihovog pritiska. Statini su lekovi koji snižavaju nivoe lošeg (LDL) holesterola.
Hirurško lečenje otvorenom metodom
Ovom procedurom, hirurg otvara grudni koš i zamenjuje oštećeni deo aorte sa graftom. Ponekad, može biti neophodna i zamena aortnog zaliska.
Endovaskularna hirurgija
Ovom metodom, oslabljeni deo aorte ostaje na svom mestu. Lekar ubacuje kateter sa vodičem kroz arterije nogu do aorte. Kroz kateter zatim plasira graft, koji okružuje aneurizmu i stabilizuje je.
Hitna hirurška intervencija
Primenjuje se kada dođe do rupture aneurizme. Rizik od smrtonosnog iskrvarenja je veliki, ukoliko se krvarenje ne zaustavi. Čak i sa ovom intervencijom, postoji visok rizik od komplikacija koje prate rupturu.
Ishod aneurizme ascedentne aorte
Ukoliko se primenjuje hirurško lečenje otvorenom metodom, oporavak traje oko mesec dana. Faktori koji takođe utiču na brzinu oporavka su starost pacijenta i opšte stanje. Za endovaskularnu hirurgiju vreme oporavka je kraće. Ipak, neophodno je redovno praćenje pacijenta.
Ukoliko pacijent ima aneurizmu, trebalo bi da se posavetuje sa lekarom oko lekova i redovnih kontrola. Aneurizma može da poraste, bez ikakvih naznaka. Ukoliko se ne leči na vreme, ruptura može biti smrtonosna.Dugoročan ishod kod nekoga sa aneurizmom ascedentne aorte je dobar ukoliko se leči pre rupture.
Izvor: healthline.com
dr Milica Bojanić
Aneurizma ascedentne aorte, uključujući i aneurizmu koja počinje u silaznom delu torakalne aorte i zahvata početni deo abdominalne aorte (torakoabdominalna aneurizma aorte) predstavlja 25% svih aneurizmi aorte.
Klinička slika. Simptomi koji se javljaju kod ascedentne aneurizme aorte zavise najčešće od strukture tkiva i organa koji se nalaze izvan aorte, a u predelu aneurizme. Najčešće je to bol u grudima (tup bol ili pečenje) ili u leđima (na mestu gde aneurizma uspostavlja kontakt sa kičmenim stubom), zatim kašalj, vizing ili hemoptizija iz trahealnog ili bronhijalnog stabla, iz erozija koje su nastale kompresijom. Mogu se javiti i simptomi usled kompromitovanja koro cirkulacije, zatim karotidne cirkulacije (simptomi usled ishemije centralnog nervnog sistema), kao i sindrom gomje šuplje vene. Može se javiti i disfagija usled kompresije ezofagusa od strane aneurizme. Takođe se može javiti i promuklost usled kompresije levog h.reccurensa u laringsu. Homerov sindrom, trahealni trzaj i devijacija, kao i pulzacije abdomena takođe mogu biti znaci aneurizme ascedentne aorte. Naravno, ascedentna aneurizma aorte može dostići velike dimenzije, bez prisutnih specifičnih simptoma i znakova. Aneurizma ascedentne aorte može biti tako locirana da izaziva proširenje korena aorte i njenog proksimalnog dela, izazivajući aortnu insuficijenciju (anuloaortno proširenje). Ovakav oblik aneurizme aorte ima oko 50% bolesnika sa Marfanovim simptomom, dok je kod 50% preostalih bolesnika ona idiopatskog porekla.
Fizičkim pregledom (inspekcijom i palpacijom) mogu se konstatovati pulsacije u suprastemalnom prostoru, posebno ako je aneurizmom zahvaćen i luk aorte. Auskultatomo se nad aortom može čuti naglašen II ton. Može se javiti i sistolni šum nad aortom i dijastolni šum ako je prisutna aortria insuficijencija. Auskultacijom pluća se usled kompresije mogu čuti zviždanje, stridor i znaci pneumonije.
Dijagnoza. Aneurizma torakalne aorte se često jasno vidi nateleradiografskom snimku grudnog koša, kada se obično jasno uočava aneurizmatsko proširenje ascedentne aorte. Izražene kalcifikacije u zidu aneurizmatskogproširenjaproksimalne aorte ukazuju na moguće luesno poreklo ovog proširenja. Često se uočava i pomeranje traheje i levog bronha.
Ultrazvučni pregled transtorakalnom ehokardiografijom je precizna i tačna metoda u određivanju veiičine aneurizme ascedentne aorte, njene pokretljivosti i odredivanju strukture zida, prisustva tromba i otkrivanja aortne insuficijencije, ali su greške veće kod merenja veličine aneurizme descedentne aorte. Transezofagusna ehokardiografija ima dovoljnu tačnost pri merenju vehčine aneurizme ascedentne aorte obe lokalizacije. Kompjuterizovana tomografija je veoma korisna metoda zbog prikazivanja aneurizme aorte u više preseka sa odvajanjem od preostalih struktura medijastinuma. Nukleama magnet-
na rezonanca daje prikaz u više dimenzija, bezprimene kontrasta. Ipak, aortografija daje najbolji uvid u postojanje aneurizme i indikovana je kod skoro svih slučajeva koji se moraju lečiti hirurškim putem.
Diferencijalna dijagnoza. Aneurizma ascedentne aorte često se može zameniti fiziološkim proširenjem aorte koje se javlja kod osoba starijeg životnog doba. Takođe i poj edine tumorske formacij e medij astinuma mogu dati lažnu sliku postojanja aneurizme ascedentne aorte.
Tok i prognoza. Aneurizme mogu biti različite veličine i različite dužine vremena širenja. Aneurizme koje se brzo šire, posebno one koje daju određene simptome (sa kompresijom okolnih tkiva i organa) treba hitno operisati. Najteža komplikacija aneurizme je svakako njena ruptura. Ona je praćena iznenadnim, neizdrživim bolom u vidu cepanja, razdiranja, nagla hipotenzija 1 šok. Ascedentna aneurizma aorte najčešće rupturira u perikardni prostor (izazivajući tamponadu srca) ili u Ieuralni prostor.
Lečenje. Lečenje je skoro uvek isključivo hirurškim putem. Ascedentna aneurizma aorte mora se operisati ako je njen promer > 7 cm. Kod bolesnika sa Marfanovim sinđromom resekcija aneurizme se mora izvršiti ako je njena širina > 6 cm zato što kod ovih bolesnika lakše dolazi do rupture aneurizme pri manjim dimenzijama aneurizme. Hirurško lečenje se izvodi resekcijom aneurizme i stavljanjem sintetskog grafta. Jedna od značajnijih tehnika koja se uspešno koristi kod lečenja aneurizme luka i proksimalnog dela torakalne aorte, posebno ako je ona komplikovana aortnom insuficijencijom, jeste korišćenje kompozitnog grafta (po Bentallu). Ovaj zahvat se izvodi resekcijom proširenog dela ascedentne aorte odmah ispod aortnog anulusa, sa isecanjem koronamih arterija oko aortnog dugmeta. Kompozitni graft (sintetski konduit graft sa veštačkom aortnom valvulom) postavlja se između preostalog dela aorte distalno i aortnog anulusa proksimalno. Koro arterije se implantiraju u graft. Pojedini hirurzi u svojim tehnikama koriste homograft od proksimalne aorte i aortne valvule umesto sintetičkih materijala. Mortahtet kod hirurške operacije aneurizme torakalne aorte kreće se od 10 do 15%, sa porastom rizika kod složenijih oblika aneurizme, kao što su oblici koji zahvataju i luk aorte ili torakoabdominalna aneurizma.