Bez nje ne počinjemo dan. Ali, šta znamo o kafi?

Budimo se, družimo se, dogovaramo, odlučujemo… I ona je uvek tu. Kafa je već vekovima sastavni deo svakog dana većine punoletnih stanovnika Srbije. I, većina ljubitelja kafe, svoju kaficu zna da spremi. Ali, da li i koliko znamo o kvalitetu kafe? 

 

Osim što uživamo u kafi, što čin ispijanja predstavlja ritual kojim svakog jutra milioni ljubitelja ovog napitka započinju dan, zahvaljujući kafi činimo dobro i našem organizmu.  Da li ste znali da je kafa napitak koji je ubedljivo najbogatiji antioksidansima, daleko ispred zelenog i crnog čaja, kakaa ili crvenog vina. Zahvaljujući tome, naše telo se bori sa slobodnim radiklima čije stvaranje može nepovoljno uticati na naše zdravlje. Zanimljivo je da su epidemiološka  istraživanja nedvosmisleno pokazala da je unos jednog od antioksidanasa – polifenola, u obrnutom odnosu sa pojavom dijabetesa, oboljenja srca i drugim tzv. hroničnim masovnim nezaraznim bolestima koje su najveći zdravstveni problem modernog čoveka. A polifenola po imenu hlorogensaka kiselina u najvećoj meri ima u kafi i iz kafe se najbolje koristi u organizmu. 

Ipak, sve prednosti uživanja u kafi, važe isključivo za 100% kafe. Prodajom i kupovinom proizvoda koji nisu 100% kafa, ne samo da se potrošač dovodi u zabludu, već i njegovo zdravlje. Neki mali proizvođači nude proizvod domaća kafa, koji pored same kafe sadrži i dodatke, takozvane surogate kao što su žitarice, naut, industrijski grašak, derivati kukuruza ili čak žir, ne poštujući pravila isticanja ovih podataka i na deklaraciji i na prednjoj strani pakovanja. Zakon o zaštiti potrošača ne zabranjuje dodavanje surogata, ali zahteva navođenje u kom procentu su prisutni surogati. Jasno isticanje je važno, jer sve što se dodaje nekoj namirnici, a ne znamo šta je, može da bude za nekog opasan rizik po zdravlje. Naprimer, kada je reč o deklarisanim zamenama, najčešće su to razne žitarice kao spelta i ječam. One mogu čak zvučati privlačno i „zdravo“. Problem je što se na visokim temperaturama, koje se inače ne primenjuju u pekarskoj industriji, već samo pri prženju za kafu oslobađaju diole, visoko kancerogene materije, i to u veoma velikim koncentracijama. 

 

Kafa deluje trenutno i za 15 do 30 minuta dovodi organizam u stanje ne samo budnosti već i potpune spremnosti za mentalne i fizičke napore. I to radi u svako doba dana kad je unesemo, ne samo ujutro! Dnevno se preporučuje unos 400 mg kofeina, što bi bilo 4 do 5 šoljica kafe dnevno. Naravno, ovo sve važi pod uslovom da je kafa jedini izvor kofeina i da pijemo kvalitetnu 100% kafu. 

 

 

Kafa ne umanjuje pozitivne efekte hrane koja sa svoje strane daje potreban stimulans za uspostavljanje dobrog dnevnog ritma rada celog organizma. Dodavanje mleka u kafu je pitanje ukusa, ne zdravlja, poručuju stručnjaci. Proteini mleka vezuju hlorogensku kiselinu i generalno tanine što nekim „osetljivim“ stomacima prija, pogotovo ujutro na prazan stomak. Onima koji broje kalorije i žele da skinu koji kilogram, preporučuje se kafa, jer ona podstiče energetski metabolizam. Kafa u preporučenim količinama ne dovodi ni do kakvih loših posledica po zdravlje – to je ono što je medicina za sada sigurna.