Bolest mačjeg ogreba nastaje nakon primame kožne inokulacije lizanjem, ogrebotinom ili ujedom mačke. Izgleda da je Rochalimaea henselae najvažniji uzročnik bolesti. Međutim i Afipia felis, mali polimorfni bacil može ponekad biti uzročnik. Skorašnji podaci ukazuju da Rochalimaea gvintana može imati ulogu kod bacilame angiomatoze i pelioznog hepatita kod HIV pozitivnih.
Nakon dva do pet dana na mestu primame inokulacije javi se lezija na koži (papula ili pustula). Bolna limfadenopatija nastaje posle jedne do dve nedelje i traje još tri do šest nedelja. Do diseminacije infekcije retko dolazi kod imunokompetentnih osoba, mada može da se javi meningoencefalitis, osteo- mijelitis ili hepatitis.
Bolest mačjeg ogreba dijagnoza
Dijagnoza se postavlja na osnovu anamnestičkih podataka o direktnom kontaktu s mačkom (najčešće ogrebotina), topografski karakterističnog uvećanja limfoglandula jednu do tri nedelje posle ogreba mačke, kožnog teksta Han- ger-Rose-ovim antigenom i histološkim pregledom tkiva limfne žlezde.
Diferencijalno dijagnostički dolaze u obzir: tularemija, sodoku, obični bakterijski adenitisi, tuberkuloza limfnih žledi, toksoplazmoza, infektivna mo- nonukleoza, bruceloza, limfogranulomatoza sa adenopatijom.
Kod imunokompromitovanih pacijenata, naročito kod onih sa HIV infekci¬jom mogu da se jave četiri klinička sindroma: kutana bacilama angiomatoza, dise- minovana bacilama angiomatoza, bacilama pelioza jetre i hronična bakterijemija.
Bolest mačjeg ogreba prestaje spontano. Kutana bacilama angomatoza reaguje na eritromicin ili doksiciklin u trajanju tri nedelje.
Specifične profilakse nema (ne savetuje se uzimanje antibiotika posle ogreba mačke).
