Višak kilograma i posledice koje on ima na zdravlje organizma, sve su češća tema među medicinskim stručnjacima, ali i među običnim ljudima. Razgovor o kilaži je posebno aktuelan tokom letnjih meseci, kada se u zdravstveni aspekt, uključi i onaj estetski.
Višak kilograma i posledice koje on ima na zdravlje organizma, sve su češća tema među medicinskim stručnjacima, ali i među običnim ljudima. Razgovor o kilaži je posebno aktuelan tokom letnjih meseci, kada se u zdravstveni aspekt, uključi i onaj estetski.
I dok se kod dama većina priča o višku kilograma završava na najnovijim dijetama, proverenim ili onim sa interneta, doktori pre svega upozoravaju da se i prilikom mršavljenja mora voditi računa o zdravlju.
Medicinski radnici i naučnici veoma ozbiljno pristupaju pitanju uticaja viška kilograma na opšte stanje organizma. Iz tog razloga, sprovode se brojne studije koje bi ukazale na moguća rešenja u borbi sa gojaznošću, a potom i za regulaciju nivoa glukoze, dijabetesa i ostala oboljenja koja nastaju kao posledica prekomerne težine.
U ljudskom telu postoje dva tipa masti, koje se nalaze i kod svih drugih sisara. Belim masnoćama (ili belim masnim tkivom, WAT) nazivamo one masti koje se talože u organizmu kao posledica gomilanja viška kilograma. Nasuprot njima, smeđe masno tkivo (smeđe masnoće, BAT) je važan deo ljudskog tela i igra ključnu ulogu u sagorevanju kalorija. Prvobitno se mislilo da smeđu mast imaju samo bebe i hibernirajući sisari, ali u poslednjih nekoliko godina otkriveno je da i odrasli mogu imati smeđu mast.
Ovo otkriće je značajno, jer je glavna funkcija smeđe masti da generiše telesnu toplotu sagorevanjem kalorija.
Naučnici sa Univerziteta u Notingemu otkrili su da redovnim konzumiranjem kafe možemo stimulisati smeđu mast, takozvanu vlastitu telesnu odbranu protiv masnoća, što bi moglo biti ključno u rešavanju problema gojaznosti i dijabetesa. Počeli su rad na studiji koja je imala za cilj da otkrije koje tačno komponente bi mogle imati direktan uticaj na funkcije smeđe masti. Rezultati ove pionirske studije objavljeni su u časopisu Scientific Reports.
Profesor Majkl Simonds, sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Notingemu, koautor studije, rekao je: „Smeđa mast radi na drugačiji način od ostalih masnoća u vašem telu. Ona, sagorevajući šećere i masti, proizvodi toplotu, često kao odgovor na hladnoću. Povećanje aktivnosti smeđe masti poboljšava kontrolu nivoa šećera u krvi, kao i nivo lipida u krvi. Dodatno, dovodi do mršavljenja. Do sada, niko nije našao adekvatan način da stimuliše aktivnost smeđe masnoće kod ljudi.”
dr Biljana Petrovic
Ovo je prva studija na ljudima koja je pokazala da napitak poput šolje kafe može imati direktan uticaj na funkcije smeđih masnoća. Imajući u vidu rastuću epidemiju dijabetesa, smeđa mast bi potencijalno mogla biti deo rešenja tog problema.
Tim naučnika je započeo istraživanja nizom studija na matičnim ćelijama, kako bi videli da li kofein stimuliše smeđu mast. U sledećoj fazi, prešli su na istraživanja na ljudima, da utvrde da li su rezultati slični onima koje su dobili prilikom primene na matičnim ćelijama.
Da bi pratili rezerve masti u telu, koristili su toplotnu tehniku snimanja. Ova, neinvazivna metoda pomogla je timu da locira smeđu mast i proceni njen kapacitet za proizvodnju toplote.
„Iz dosadašnjeg iskustva znali smo da se smeđa mast uglavnom nalazi u predelu vrata, tako da smo ispitanike snimali toplotnom tehnikom, odmah nakon što su popili kafu kako bismo videli da li dolazi do porasta temperature u tom predelu odnosno da li se smeđa masnoća zagrejala“, objašnjava profesor Simonds.
„Rezultati su bili pozitivni i sledeće što smo morali da utvrdimo jeste da li kofein, kao jedan od sastojaka kafe, deluje kao stimulans ili postoji još neka komponenta koja pomaže u aktivaciji smeđe masti.“
Kada naučnici potvrde koje su sve komponete u kafi odgovorne za stimulaciju aktivacije smeđe masti, kafa bi se mogla uvrstiti kao deo režima za kontrolu težine ili kao deo programa regulacije glukoze, što bi doprinelo sprečavanju dijabetesa.