Većina ljudi i ne zna da ima deficit vitamina D (procenjeno je da oko 1 milijarda ljudi širom sveta ima nedostatak ovog vitamina u krvi) jer simptomi nisu lako primetni i često se ne dovode u vezu sa nedostatkom baš ovog vitamina, koji je itekako važan za naše zdravlje.
Najčešći uzroci deficita vitamina D su:
- nedovoljna izloženost suncu i stalna upotreba krema za sunčanje sa visokim zaštitnim faktorom;
- nedovoljan unos hrane bogate ovim vitaminom;
- problem apsorpcije vitamina D u crevima;
- bolesti jetre i bubrega koje smanjuju stvaranje aktivnih oblika vitamina D;
- povećani gubitak vitamina D;
- unos nekih lekova.
Nedostatak vitamina D dugoročno povećava rizik oboljevanja od:
- Rahitisa – Ovo retko stanje se razvija kod dece sa nedostatkom vitamina D. Suplementacija vitaminom D može sprečiti i lečiti rahitis.
- Osteomalacije – Suplementi i lekovi vitamina D se koriste za lečenje odraslih sa ozbiljnim nedostatkom vitamina D, što se povezuje sa gubitkom mineralnog sadržaja kostiju, bolovima u kostima, mišićnom slabošću i mekim kostima.
- Osteoporoze – Studije sugerišu da ljudi koji unose dovoljno vitamina D mogu usporiti gubitak mineralne koštane gustine, pomoći u sprečavanju osteoporoze i smanjenju preloma kostiju.
- Malignih oboljenja – Dokazano je da vitamin D, posebno ako se uzima sa kalcijumom, može pomoći u sprečavanju određenih vrsta karcinoma.
- Virusnih i bakterijskih infekcija – Kako se receptor za vitamin D takođe nalazi na imunološkim ćelijama (B ćelije, T ćelije ) vitamin D ima sposobnost da koriguje urođeni i adaptivni imuni odgovor.
Nedostatak ovog vitamina je povezan sa povećanim rizikom od kožnih oboljenja poput psorijaze, alergija, Multiple skleroze, mnogih autoimunih bolesti i naslednih poremećaja. Često se ispoljava simptomima poput opadanja kose, pojačanog umora, čestim glavoboljama, bolovima u kostima, poremećajima raspoloženja…
Vitamin D i glukokortikoidi
Glukokortikoidima izazvana osteoporoza je danas dobro poznati oblik sekundarne osteoporoze. Smatra se da je više od 1% svetske populacije na kontinuiranoj, oralnoj terapiji ovim lekovima. Veliki procenat pacijenata (66%) koji započinje terapiju je uskraćen za informacije o primeni ovih lekova, o dužini terapije, njihovim neželjenim dejstvima među kojima je osteoporoza. Zbog toga je neohodno kod svakog pacijenta proceniti rizik za frakture na početku i tokom terapije glukokortikoidima.
Preventivne mere je potrebno primeniti kod svih pacijenata i one uključuju opšte mere prevencije, i nadoknadu kalcijuma i vitamina D (ili njegovih sintetskih analoga) ukoliko je potrebno.
Suplementacija kod deficita vitamina D
Vitamin D se pod uticajem sunčevih zraka proizvodi u telu. Upravo zbog jednostavnog načina dobijanja, mnogi ljudi nedostatak vitamina D olako shvataju.
Treba imati u vidu da se vitamin D vrlo brzo razgrađuje. Čak i kada se unosi sunčanjem, zalihe u organizmu se brzo troše, dok je u hladnim mesecima gotovo nemoguće dobiti potrebnu dnevnu dozu putem sunca, stoga je neophodno uvesti dodatnu nadokandu vitamina D u svakodnevicu.
Primena suplemenata i lekova vitamina D popularna je tokom jesenjeg i zimskog perioda, kada je boravak na otvorenom svakako manji nego inače, zagađenje vazduha i smog intezivniji, zbog čega je ukupno stvaranje ovog vitamina u našoj koži delovanjem sunčeve svetlosti smanjeno.
Suplementi ili lekovi
Od suplemenata se očekuje prirodni sastav, izostanak neželjenih efekata i uglavnom se koriste za prevenciju. Lekovi se, s druge strane, koriste za uklanjanje problema kada oni već nastanu.
Međutim, neki lekovi su odobreni da se koriste i za sprečavanje nastanka nekog oboljenja, poput lekova za prevenciju nedostatka vitamina D.
I lekovi i dijetetski suplementi vitamina D se kupuju u apotekama i iako se pod različitim pravilima reklamiraju, potrošači, odnosno pacijenti često ne uviđaju razlike između leka i dijetetskog suplementa.
Regulativa za suplemente i lekove je potuno različita. Za suplemente postoji obavezan upis u bazu podataka Ministarstva zdravlja i taj postupak je mnogo manje složen nego kada je u pitanju lek.
Dijetetski suplementi se obavezno kontrolišu pre puštanja na tržište i kontrolišu se na svakih 5 godina.
Sa druge strane, lekovi prolaze mnogo kompleksiniji proces pre puštanja u promet, moraju da prilože studije o efikasnosti i bezbednosti i svaka serija leka podleže kontroli.
Oglašavanje lekova je strogo kontrolisano od strane Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, i samo lekovi, koji se izdaju bez lekarskog recepta, sa dozvolom izdatom od strane ove institucije, se mogu reklamirati u sredstvima javnog informisanja.
Kako da odaberete pravi preparat vitamina D?
Vitamin D je liposolubilan, što znači da se rastvara u mastima.
Kod lipofilnih rastvora, aktivna supstanca se većinom resorbuje u usnoj duplji te ima visoku bioraspoloživost. Manji deo dolazi do tankog creva odakle se dalje apsorbuje. Dodatno, vitamin D se skladišti i u adipoznom i u mišićnom tkivu
Vitamin D u obliku uljanih oralnih kapi za odrasle je veoma praktičan i jednostavan za primenu i omogućava brzu apsorpciju. Može da se koristi bilo kada, nezavisno od obroka i ne sadrži šećer, pa je pogodan za upotrebu kod dijabetičara.
Vitamin D ima svoja ograničenja u upotrebi među kojima se posebna pažnja odnosi na interakcije sa lekovima. Neki od njih na koje posebno treba obratiti pažnju su: Verapamil, Diltiazem, Digoksin, tiazidni diuretici, kortikosteroidi, nadražajni laksativi, Rifampicin, antikonvulzivi (Fenitoin, Karbamazepim, barbiturati)…
Na kraju, veoma je važno da redovno kontrolišete status vitamina D u krvi. Svaki deficit je lako rešiti pravilnom ishranom, ali i dodatnim unošenjem vitamina D u vidu lekova ili suplemenata.
Tokom dugoročne primene suplemenata ili lekova vitamina D potrebno je redovno proveravati koncentraciju kalcijuma u krvi i urinu i redovno pratiti funkcije bubrega određivanjem koncentracije kreatinina u serumu (ovo se naročito odnosi na starije pacijente i one koji su na istovremenoj terapiji srčanim glikozidima ili diureticima).
Iako nije neophodno konsultovati lekara i farmaceuta pre uzimanja suplemenata ili lekova vitamina D (u ograničenoj dozi od 400 do 1000 i.j.), za doze iznad 4.000 ij dnevno, neophodan je lekarski savet i praćenje.
dr Katarina Milisavljević
NM-RS-2021-10-2105
10.10.2021. god.
Reference:
https://www.synevo.ro/despre-vitamina-d/
https://www.mayoclinic.org/drugs-supplements-vitamin-d/art-20363792
https://www.healthline.com/nutrition/how-to-increase-vitamin-d#What-is-vitamin-D?
https://www.healthline.com/health/food-nutrition/benefits-vitamin-d
