Hronični nefritis u trudnoći – oblik bubrežne bolesti praćen je izvesnom manje ili više izraženom insuficijencijom bubrega. Njegovi glavni simptomi su nesposobnost koncentracije bubrega, što dovodi do poliurije i niske specifične težine mokraće, manje ili više izražena proteinurija sa nalazom retkih bubrežnih elemenata, cilindara, i eritrocita, izvestan stepen azotemije, odnosno uremije, i povišen krvni pritisak.
Ako žena obolela od hroničnog nefritisa ostane bremenita, znaci bubrežne insuficijencije se pojačavaju, a tok bolesti i stanje bolesnice se pogoršava. Zbog stalno prisutne, manje ili više izražene hipoksije, zavisno od stepena oštećenja bubrega, uslovi za razvoj ploda su nepovoljni, te on zaostaje u rastu (hipotrofičan plod). Zbog toga se trudnoća u težim slučajevima obično ne iznese do kraja, jer dolazi do odmaklih spontanih pobačaja ili prevremenih porođaja, kad plod obično nije oban za vanmaterični život. Zato je besi po zdravlje žena obolelih od hroni1 fritisa vrlo opasno da ostaju bremenite.
Fetopatije (članak)
Samo ako bolesnica po svaku cenu želi da rodi, a radi se o početnom hroničnom nefritisu, gde su bubrezi u relativno dobrom stanju a znaci oboljenja diskretni, može se uz stalnu lekarsku kontrolu dozvoliti eventualna trudnoća, koju treba prekidati čim se primete prvi znaci pogoršanja osnovne bolesti.
Treba podsetiti da je ponekad dosta teško postaviti diferencijalnu dijagnozu između hroničnog nefritisa i kasnih graviditetnih toksikoza. Ovo utoliko pre što često ova stanja mogu biti udružena. U diferencijalnoj dijagnozi anamneza o ranije preležanom nefritisu pruža dragocene podatke
