Ako se desi da bremenita žena oboli od neke od infektivnih bolesti, tok te bolesti je znatno teži nego što je kod negravidnih osoba. Retko, zdravlje žene može biti toliko ugroženo, da postoji čpasnost od letalnog ishoda. Mnogo je ugroženiji opstanak i intrauterini razvoj ploda u takvoj prilici, jer infekcija majke bilo da se kroz placentu prenosi ili ne, predstavlja veliku opasnost za plod.
Ako se desi da bremenita žena oboli od neke od infektivnih bolesti, tok te bolesti je znatno teži nego što je kod negravidnih osoba. Retko, zdravlje žene može biti toliko ugroženo, da postoji čpasnost od letalnog ishoda. Mnogo je ugroženiji opstanak i intrauterini razvoj ploda u takvoj prilici, jer infekcija majke bilo da se kroz placentu prenosi ili ne, predstavlja veliku opasnost za plod.
Infekcije u trudnoći, kao i kod žena van graviditeta, mogu biti izazvane različitim prouzrokovačima: virusima, bakterijama, protozoama i parazitima. Svi uzročnici infekcije deluju na plod iz organizma majke. Neki od njih ne prolaze placentnu barijeru, to jest, zadržavaju se u organizmu majke, ali toksini koje oni proizvode, ili druge štetne materije koje se stvaraju u organizmu majke, dospevaju iz njenog krvotoka kroz placentu u krvotok ploda i nepovoljno deluju na njegov organizam. Do infekcije ploda pored navedenog hematogenog puta može doći i ascedentnim putem, zatim iz trbušne duplje i iz lokalnog žarišta u miometrijumu i endometrijumu.
Nepovoljno dejstvo izazivača infekcije uzrokovano je i visokom temperaturom, koja se javlja kod trudnice, posebno ako duže traje. Temperatura trudnice, naročito ako dostiže 39-40 stepeni, može da bude uzrok nastanku materičnih kontrakcija i da izazove prekid trudnoće. Osim toga, ona nepovoljno deluje na začetak ili plod ugrožavajući njegov opstanak i često uzrokujući njegovu intrauterinu smrt. Ako dođe do bakterijske infekcije ploda onda je infekcija najčešće nastala ascendentnim putem iz grlića bez obzira da li su plodovi ovojci očuvani ili ne. Pri hematogenoj infekciji bakterije ne prolaze intaktnu posteljičnu barijeru, ali neke od njih inficirajući posteljicu, prodiru u njen krvotok i krvotok ploda. Takav je slučaj sa spirohetom pallidom, koja preko obolele posteljice dospeva u organizam ploda izazivajuci luetičnu infekciju.
Kod bakterijske infekcije, bakterijski toksini nesmetano prolaze kroz posteljicu i svojim toksičnim delovanjem mogu da uzrokuju ili pojačaju vec postoječe kontrakcije materice. Isto tako, oni mogu i direktno da deluju na plod dovodeči do njegovog oštecenja ili smrti. Kao i spiroheta pallida i uzročnici parazitarnih oboljenja toksoplazmoza, prolaze kroz placentnu barijeru u krvotok ploda, tek pošto oštete samu posteljicu. Nasuprot tome virusi i rikecije lako prolaze kroz neoštecenu posteljicu u krvotok i organizam ploda. Oni mogu da budu uzrok kongenitalnih anomalija i intrauterine smrti ploda. Klinička slika infektivnog oboljenja majke ne može se koristiti kao pokazatelj intrauterinog oboljenja odnosno oštečenja ploda. Vrlo lako, čak i neprimetno oboljenje majke, može izazvati manje ili veće kongenitalne anomalije ili intrauterinu smrt ploda. I obrnuto, infektivne bolesti sa teškom kliničkom slikom bolesti majke, mogu biti uzrok neznatnih oštećenja ili proći bez posledica po plod. Važno je takođe znati da se posledice po plod, infektivnih bolesti trudnica mogu ispoljiti ne samo za vreme graviditeta, nego se mogu javiti čak i nekoliko meseci po rođenju. U trudnoći dolazi do izvesnih promena u imunološkom statusu trudnice. Jedan od uzroka tome su povećane vrednosti estrogena, što vodi smanjenoj aktivnosti T-limfocita, iako je broj polimorfonuklearnih leukocita u celini povećan. Tokom trudnoće sa razvojem i rastom ploda narastaju i njegove odbrambene snage. Pri kraju trudnoće, zreo plod je i u imunološkom pogledu osposobljen za vanmaterični život. To ne važi za prevremeno rođenu decu kod koje odbrambeni mehanizam nije uspeo da se razvije u dovoljnoj meri, a ni imunološka zaštita majke prelaskom IgG nije ostvarena (pasivni imunitet).