Naučnici su dokazali da ispijanje pojedinih vrsta kafe može biti korisno za zdravlje mozga, ali kako ovaj popularni napitak podržava kognitivne funkcije? Nova istraživanja identifikuju neke mehanizme koji omogućavaju kafi da doprinese održavanju mentalnog zdravlja.
Prema podacima sa Harvarda, T.H. Chan Škola Javnog Zdravlja u Bostonu, oko 54 % odraslih ljudi u US konzumira kafu na dnevnom nivou.
Studija iz 2016. sa Univerziteta Ulster u Kolerejnu, UK, zaključuje da zdravstveni benefiti kod umerene –konzumacije kafe „jasno nadmašuju“ potencijalne rizike.
Jedna od ovih koristi je da kafa štiti mozak od kognitivnih oštećenja i podstiče ćelije za razmišljanje.
Kako se ovo dešava, i šta je to u kafi korisno za kognitivno zdravlje? Ovo je jedno od pitanja studije sa Krembil Brain Instituta iz Toronta, Kanada.
“Postoji određena korelacija između potrošnje kafe i smanjivanja rizika za nastanak Alzhajmerove i Parkinsonove bolesti“, zaključuje neurolog dr Donald Weaver, direktor Krembli Brain Instituta.
„Ali mi smo želeli da istražimo koja jedinjenja su uključena i kako mogu uticati na kognitivno oštećenje“.
Istraživanje dr Weaver i njegovog tima – objavljena u časopisu Frontiers in Neuroscience – ukazuju da ključ zaštitnog dejstva kafe na mozak, nije sadržan unutar samog zrna kafe, već u supstancama koje se razvijaju tokom procesa prženja zrna kafe.
Sve je u procesu prženja kafe.
U ovoj studiji, istraživači su želeli da istraže efekte tri tipa proizvoda od kafe: svetlo pržena, tamno pržena i tamno pržena bez kofeina. Tamno pržena kafa i tamno pržena kafa bez kofeina imale su indentičan potencijal prema našim inicijalnim eksperimentalnim testovima. Tako smo u startu uočili da zaštitni efekat ne može biti od kofeina“, kaze ko-autor studije dr Ross Mancini, naučni saradnik – istraživač u oblasti medicinske hemije.
Istraživači su identifikovali i fokusirali se na grupu jedinjenja – fenilindane, koji nastaju tokom procesa prženja kafe i koji reaguju sa određenim proteinima. Proteini sa kojima fenilindani reaguju su toksični proteini i njihova povećana izgradnja u mozgu je ključni faktor u neurodegenerativnim stanjima kao što su Alzhajemerova i Parkinsonova bolest.
„Tako da su fenilindani dvostruki inhibitori. Veoma interesantno, to nismo očekivali“. Dr Weaver priznaje.
S obzirom na to da se dužim prženjem stvara veća količina fenilindana, čini se da je zaštitna funkcija tamno pržene kafe (bez obzira da li je standardna ili bez kofeina ) veća nego u slučaju svetlo pržene kafe.
Ovo je prvi put da je neko istraživao kako fenilindani reaguju sa proteinima koji su odgovorni za Alzhajmerovu i Parkinsonovu bolest“, kaže dr. Mancini. „Sledeći korak bio bi da se istraži koliko su ova jednjenja korisna i da li imaju sposobnost da uđu u krvotok ili pređu krvno-moždanu barijeru.“
U budućnosti istraživači će težiti tome da sprovedu detaljnija istraživanja svojstava fenilindana, i njihovog efekta na telo nakon unosa.
Za istraživače, još jedan uzbudljiv aspekt ovog otkrića je to što su ova jedinjenja kafe prirodna i ne zahtevaju laboratorijsku sintezu, što ih čini manje komplikovanim za proizvodnju.
„Majka priroda je mnogo bolji hemičar od nas i ona može napraviti ova jedinjenja. Ukoliko imate komplikovano jedinjenje lepše je uzgajati, vršiti žetvu i mleti usev, nego ekstrakovati i pokušati da stvorite ove supstance „, rekao je dr Ross Mancini
Ipak, dr Mancini nagalašava da je, pre nego što bi se ovi rezulati mogli prevesti u potencijalne terapeutske opcije potrebno još mnogo više podatka i istraživanja.
„Ono što čini efekat ove studije jeste da je pokazala da u kafi zaista postoje jedinjenja koja mogu biti korisna za suzbijanje kognitivnog propadanja“, naglašava dr Mancini.
dr Milica Simić