Zdravstvena kontrola trudnica može da se vrši prilikom kucnih poseta trudnica, ambulantnih pregleda i u savetovalištima za trudnice. Kucna kontrola, kao i ambulantna kontrola trudnica, vrše se sporadično u uslovima malog broja trudnica. Mnogo je prihvatljiviji i danas se sve više sprovodi rad sa bremenitim ženama u savetovalištima za trudnice.
Zdravstvena kontrola trudnica može da se vrši prilikom kucnih poseta trudnica, ambulantnih pregleda i u savetovalištima za trudnice. Kucna kontrola, kao i ambulantna kontrola trudnica, vrše se sporadično u uslovima malog broja trudnica. Mnogo je prihvatljiviji i danas se sve više sprovodi rad sa bremenitim ženama u savetovalištima za trudnice. Savetovališta za trudnice oformljuju se pri dispanzerima za žene, pri domovima zdravlja, pri vanbolničkim porodilištima i pri ginekološko-akušerskim odeljenjima stacionamih ustanova.
Savetovališta za trudnice su ustanove za organizovanu kontrolu trudnica i trudnoce. Savetovalište za trudnice vodi lekar ginekolog, ređe lekar opšte prakse u malim mestima. U ovakva savetovališta trudnica najpre dolazi radi utvrđivanja postojanja i starosti trudnoce. Pri prvom dolasku u savetovalište za svaku trudnicu oformi se posebna trudnička knjižica sa potrebnim generalijama. Pošto se u zaglavlje knjižice upišu najvažniji podaci o trudnici (starost trudnice, paritet, krvna grupa, Rh-faktor, telesna masa na početku trudnoce, visina arterijskog pritiska, podaci iz porodične, lične i akušerske anamneze kao i eventualni raniji nalazi, ako ih trudnica poseduje i ako ih je donela sa sobom i nalazi lekara drugih specijalnosti, koji su trudnicu pregledali) pristupa se pregledu (vidi pregled trudnice). Svi nalazi dobijeni pri pregledu bilo klinički, Iaboratorijski ili ultrazvučni obavezno se unose u trudničku knjižicu. Knjižica je dakle važan medicinski dokument koji prati trudnicu tokom narednih kontrola sve do porođaja.
Redovno pri svakoj kontroli trudnice u savetovalištu treba izmeriti telesnu masu trudnice i uraditi sve potrebne laboratorijske analize: pregled mokrace i krvne slike. Trudnici takođe treba pregledati vaginalni sekret, odrediti krvnu grupu i Rh-faktor, ispitati Wasermanovu reakciju u krvi i po potrebi izvršiti i druge analize. Ukoliko se pokaže da je neka trudnica Rh-negativna, treba zahtevati pregled krvne grupe i Rh-faktora muža. Ako je on Rh-pozitivan, treba vec na početku trudnoće u krvi trudnice potražiti i Rh-antitela, koja takođe treba redovno tražiti na svakih 15 dana od šestog meseca trudnoće pa sve do porođaja. Kod svake trudnice treba izvršiti internistički pregled, izmeriti krvni pritisak, po potrebi ispitati funkciju jetre i bubrega, isključiti postojanje đijabetesa. Ponekad u tu svrhu treba izvršiti i probu opterećenja šećerom (OGTT). Isto tako, pri pregledu trudnice treba potražiti eventualne edeme na potkolenicama.
Svaku trudnicu treba uputiti stomatologu radi pregleda i eventualnog lečenja zuba. Vrlo je važan i pregled dojki, a naročito bradavica, koje mogu biti nepravilne, pored ostalog veoma osetljive, zaravnjene ili čak uvučene. U tom slučaju treba nastojati da se još pre porođaja redovnom masažom bradavice izvuku i formiraju i da njihova koža očvrsne, kako bi se izbegla pojava ragada u puerperiumu. Osim svih ovih pregleda, trudnicu treba podvrgnuti i akušerskom spoljašnjem, a po potrebi i unutrašnjem pregledu. Iz anamneze i akušerskog pregleda treba ustanoviti starost trudnoće i odrediti termin očekivanog porođaja. Posle toga treba uzeti spoljašnje mere karlice u koje spadaju i obim trbuha i karlice, kao i visina dna materice. Kod odmakle trudnoće, treba odrediti položaj, smeštaj, stav i držanje ploda i slušati njegove srčane tonove.
Ako se ustanovi bilo kakva nepravilnost kod majke ili kod ploda, preduzimaju se mere da se ta nepravilnost ispravi. Ako se pri kontroli trudnice primete znaci predstojeće pojave neke od graviditetnih toksikoza, bilo ambulantno, ako je to moguće, ili smeštajem trudnice u bolnicu i odgovarajućom dijetom i terapijom nastoji se da se uzroci postojećih simptoma odstrane i pojava toksikoze izbegne. Ako se pri kontroli trudnice u savetovalištu ustanove i druge nepravilnosti koje zahtevaju bolničko lečenje, trudnica se upućuje u bolnicu na odeljenje patologije trudnoće.
Isto tako, ako se posumnja da ce spontan vaginalni porođaj iz bilo kojih razloga biti težak ili nemoguć, bilo da se radi o suženoj karlici majke, velikoj nesrazmeri između ploda i karlice trudnice, bilo o bolestima trudnice, koje nepovoljno utiču na tok porođaja, trudnicu obavezno treba pre porođaja smestiti u bolnicu. U principu u bolnici treba porađati sve prvorotke i višerotke posle četvrtog porođaja. Isto važi i za sve trudnice kod kojih je prethodni porođaj završen carskim rezom ili kod kojih je ranije vršena neka operacija na materici. Ovakve trudnice moraju se hospitalizovati 10-20 dana pre datuma očekivanog porođaja, kako bi se blagovremeno uočila moguća pojava neme rupture materice i preduzele mere da do nje ne dođe (operativno završavanje porođaja). Na taj način izbegnu se komplikacije opasne po život majke i ploda.
Ostale trudnice kod kojih trudnoća protiče bez komplikacija mogu da se porađaju u vanbolničkim porodilištima uz prisustvo lekara i babice.
Savetovalište za trudnice je prvenstveno profilaktička ustanova u kojoj se istovremeno vrši i trijaža trudnica sa nepravilnostima u toku bremenitosti. Osim kontrole trudnoće, u savetovalištu trudnica treba da dobije uputstva u pogledu ishrane, načina života i rada u toku trudnoće. Savetovalište treba da sarađuje sa dijeteđčarem, kome će se po potrebi upućivati trudnice radi određivanja odgovarajuće dijete. Isto tako, lekar i babica u savetovalištu treba da nastoje da fizički i psihički pripreme trudnicu za sam akt porođaja. U tom smislu poželjna je i korisna saradnja sa psihologom. Osim davanja usmenih saveta, lekar i babica koji rade u savetovalištu treba da koriste već pripremljena pismena uputstva koja u vidu štampanog materijala daju trudnicama, jer su trudnice u toku posete lekaru često uzbuđene i nedovoljno koncentrisane, pa mnoge od njih ne zapamte ili brzo zaborave usmene savete. Kao što smo pomenuli, savetovalište za trudnice je i trijažna ustanova. U svim slučajevima kada se otkrije neka nepravilnost u trudnoći, koja može izazvati komplikacije u porođaju, lekar koji vodi savetovalište, ako nije u mogućnosti da sam tu nepravilnost otkloni, dužan je da takvu trudnicu uputi specijalisti ginekologu radi konsultacije. Ako se nepravilnost ne odstrani, lekar treba trudnicu nekoliko dana pre termina ili bar na početku porođaja obavezno da uputi na akušersko odeljenje najbliže bolnice. Na taj način obezbediće porodilju i plod od mogućih komplikacija.
Porođaj obavljen u bolničkim uslovima obezbeđuje porodilji i plodu optimalnu stručnu pomoć, a ako je potrebno može se završiti i operativnim putem.