Normalne vrednosti kortizola
Muškarci i žene:
70-10 sati: 171-536 nmol / L
16-18 sati: 64-340 nmol / L
POREMEĆAJI U SINTEZA kortizola:
• Patološki hipokortizolizam: primarna insuficiJenciJa (autoimune bolesti, tuberkuloza bubrega, adrenoleukodistrofiJa, AIDS), sekundarna adrenalna insuficiJenciJa (smanjena sinteza ACTH)
• Patološki hiperkortizolizam: Cushingov sindrom, tumori nadbubrežne žlezde, ostale bolesti (anorekia nervosa, akutne i hronične sistemske bolesti, adipozitet, povećane koncentraciJe estrogenih hormona u krvi)
• Kongenitalna adrenalna hiperplaziJa (KAH) i adrenogenitalni sindrom (nemogućnost sinteze kortizola zbog potpunog ili delimičnog manjka enzima 21-hidroksilaza).
Najveći deo hormona u krvi (90%) cirkuliše vezan za transkortin (CBG, engl. Cortisol-binding globuline), oko 7% je vezano na albumin, a preostali deo Je slobodan i biološki aktivan.
Među najvažnijim metaboličkim efektima kortizola je stimulacija odlaganja glikogena u jetri, održavanje glukoneogeneza, delovanje na metabolizam koštanog tkiva, hematopoeze, mišićnu aktivnost te u funkciji imunog sistema.
Test nivoa kortizola koristi uzorak krvi za merenje nivoa kortizola prisutnog u vašoj krvi.
Šta je kortizol?
Kortizol je steroidni hormon koji proizvodi nadbubrežna žlezda. Kad god doživite nešto što vaše telo doživljava kao pretnju, poput velikog psa koji laje na vas, hemikalija poznata kao adrenokortikotropni hormon (ACTH) se oslobađa u vašem mozgu. To aktivira vaše nadbubrežne žlezde da oslobađaju kortizol i adrenalin.
Kortizol je glavni hormon koji učestvuje u stresu i reakciji na borbu ili bekstvo. Ovo je prirodan i zaštitni odgovor na uočenu pretnju ili opasnost. Povećani nivo kortizola rezultira naletom nove energije i snage.
U odgovoru na borbu ili bekstvo, kortizol suzbija sve funkcije koje su nepotrebne ili štetne za taj odgovor.
Tokom odgovora na borbu ili bekstvo možete imati:
- ubrzan rad srca
- Suva usta
- uznemiren stomak
- proliv
- panika
Oslobađanje:
- suzbija vaše procese rasta
- potiskuje vaš probavni sistem
- potiskuje vaš reproduktivni sistem
- menja kako vaš imuni sistem reaguje
Zašto se vrši test nivoa kortizola?
Test nivoa kortizola koristi se za proveru da li su nivoi proizvodnje kortizola ili previsoki ili preniski. Postoje određene bolesti, poput Addisonove bolesti i Cushingove bolesti , koje utiču na količinu kortizola koju proizvode nadbubrežne žlezde. Test se koristi u dijagnostici ovih bolesti i kao način za procenu funkcionisanja nadbubrežne i hipofize.
Kortizol igra ulogu u nekoliko sistema u telu. Ovi sistemi uključuju:
- reakcije na stres
- Imuni sistem
- nervni sistem
- cirkulatorni sistem
- Skeletni sistem
- razgradnju proteina, masti i ugljenih hidrata
Kako se vrši test?
Uzorak krvi koristi se za merenje nivoa kortizola. Većina ovog uzorka krvi se uzima ovim postupkom:
Protok krvi u ruku zaustavlja se omotavanjem elastične trake oko nadlaktice. Zbog toga vene na vašoj ruci postaju vidljivije, što olakšava umetanje igle.
Alkohol se koristi za čišćenje mesta na vašoj koži gde će igla biti ubačena.
Igla se ubacuje u venu. To može prouzrokovati kratko trnjenje ili ubod.
Vaša krv se skuplja u epruveti koja je pričvršćena na iglu. Možda će biti potrebno više od jedne cevi.
Nakon što se sakupi dovoljno krvi, elastična traka se uklanja.
Kako se igla uklanja iz vaše kože, na mesto umetanja igle postavlja se pamuk ili gaza.
Pritisak se vrši na područje pomoću pamuka ili gaze. Zavoj se koristi za učvršćivanje pamuka ili gaze.
Postoje li rizici povezani sa testom?
Postoji malo rizika povezanih sa testom nivoa kortizola. Test se vrši tako što vam je uzet uzorak krvi iz vene, što može rezultirati modricama na mestu gde je igla ubačena.
U retkim slučajevima, sledeći rizici mogu biti povezani sa krvlju iz vene:
- prekomerno krvarenje
- nakupljanje krvi ispod vaše kože, što se naziva hematom
- oholost ili nesvest
- infekcija
Kako se pripremiti za test na nivo kortizola
Nivo kortizola varira tokom dana, ali obično je najviši ujutro. Vaš lekar će obično zahtevati da se test uradi ujutru iz tog razloga. Ne morate postiti za test na kortizol.
Postoje određeni lekovi koji utiču na nivo kortizola. Vaš lekar može da zahteva da ne uzimate ove lekove pre nego što se uradi test. Nivo kortizola se ponekad povećava za:
- lekovi koji sadrže estrogen
- sintetički glukokortikoidi , kao što je prednizon
- trudnoća
Nivo kortizola se ponekad smanjuje za:
- lekovi koji sadrže androgene
- fenitoin
- Na nivo kortizola može uticati i fizički stres, emocionalni stres i bolest. To je zbog povećanog oslobađanja ACTH od strane hipofize tokom normalnog reakcije na stres.
Šta znače rezultati testa nivoa kortizola?
Normalni rezultati za uzorak krvi uzet u 8 sati ujutro kreću se između 6 i 23 mikrograma po decilitru (mcg / dL). Mnoge laboratorije imaju različite tehnike merenja, a ono što se smatra normalnim može varirati.
Viši nivo kortizola iznad normalnog može ukazivati na sledeće:
- vaša hipofiza oslobađa previše ACTH usled tumora ili viška rasta hipofize
- imate tumor u nadbubrežnoj žlezdi, što rezultira viškom proizvodnje kortizola
- imate tumor negde drugde u telu koji je uključen u proizvodnju kortizola
Niže vrednosti kortizola koje su niže od normalnih mogu ukazivati na sledeće:
imate Addisonovu bolest, koja se javlja kada je proizvodnja kortizola od strane nadbubrežne žlezde preniska
imate hipopituitarizam , koji se javlja kada je proizvodnja kortizola od strane nadbubrežne žlezde preniska, jer hipofiza ne šalje ispravne signale
Izgledi
Vaš lekar će sa vama obaviti test. Oni mogu naručiti još testova ako smatraju da su nivoi kortizola u krvi previsoki ili preniski.