COVID19 pandemija koja nas je zadesila čini da osećamo više stresa, nesigurnosti i straha nego inače, kada je sve relativno normalno. Većina nas trenutno se oseća bespomoćno. Živimo u neizvesnosti. Šta će biti sutra, koliki će biti broj obolelih, koliko će biti životno ugroženih, imamo li dovoljno respiratora…
COVID19 pandemija koja nas je zadesila čini da osećamo više stresa, nesigurnosti i straha nego inače, kada je sve relativno normalno. Većina nas trenutno se oseća bespomoćno. Živimo u neizvesnosti. Šta će biti sutra, koliki će biti broj obolelih, koliko će biti životno ugroženih, imamo li dovoljno respiratora…
Corona virus je izazov sa kojim se trenutno suočava ceo svet. On je deo naše svakodnevnice.
Napadi panike, anksioznosti i neprestana briga čine da se osećamo iscrpljeno, više nego inače, i da nam dani tokom ove epidemije budu dodatno otežani.
Kako virus nastavlja globalno da se širi, i kako broj dijagnostikovanih slučajeva raste, anksioznost istovremeno raste. Iako je osećaj zabrinutosti kao odgovor na pretnju normalna ljudska reakcija, dugotrajna i intenzivna zabrinutost može jako loše uticati na naše mentalno, ali i fizičko zdravlje.
Moramo naučiti kako da se nosimo sa trenutnom situacijom, bez osećaja panike. Ne smemo dozvoliti da virus preuzme kontrolu nad našim životima.
Šta je COVID19 uopšte?
Znamo kako se prenosi, znamo dijagnostičke kriterijume i simptome, kome treba da se obratimo ako se isti jave, znamo kako možemo da ga tretiramo. Znamo otprilike šta možemo da očekujemo. Glavni problem je, sve je to polovično znanje.
Kada se nadjemo ispred nečega nepoznatog, susrećemo se sa osećajima straha, napetosti, panike… Ovo sve može biti dodatno jače ispoljeno kod osoba koje inače imaju problem da se bore sa neizvesnim situacijama. Sa situacijama koje za njih mogu predstavljati pretnju.
Pandemija COVID19 donela je novu stvarnost ljudima širom sveta. Kako će se odvijati, i koliko dugo će trajati, neizvesno je.
Stručnjaci kao jednu od najvažnijih mera prevencije savetuju izolaciju. To je zasigurno najteža restriktivna mera za nas kao socijalna bića. Kako bi se smanjilo širenje virusa, i smanjila smrtnost, ostajemo kod kuće. Zatvoreni u četiri zida.
Iako samoizolacija spašava živote, ona dovodi do mnogih neprijatnih emocija.
Pored toga što trenutno moramo da vodimo računa o našem zdravlju, zdravlju naših ukućana, i zdravlju svih drugih ljudi, moramo brinuti i o zdravlju našeg uma.
Kako dani prolaze u virtuelnim razgovorima sa prijateljima, poznanicima i kolegama, primećujemo da je sve više onih kod kojih se povećao osećaj anksioznosti. To je nešto potpuno očekivano,s obzirom da najveći deo vremena provodimo u svojim domovima, usmeravajući pažnju na medije, koji nas iz sata u sat izveštavaju o situaciji. Javlja se pojačan strah od zaraze, gubitka kontrole nad situacijom, strah od ekonomske krize, strah od smrti…
Potreban nam je odmor od negativnih misli koje nas neprestano okupiraju.
Tokom meditacije, naš mozak se odmara. Nije opterećen dešavanjima u spoljašnjiem svetu.
Eto prilike da naučimo nešto novo. Da izolaciju iskoristimo pametno, najbolje što možemo. Da pomognemo sebi. Da naučimo da meditiramo.
Teško je definisati meditaciju.
To je praksa stara hiljadama godina, nastala mnogo pre nastanka modernog društva, ali koja i dan danas živi, i primenjuje se širom sveta. Koristi se kao tehnika opuštanja, tehnika za upravljanje stresom, poboljšanje sveukupnog stanja organizma, i kvaliteta života uopšte.
Sigurno smo svi bar jednom bili u prilici da čujemo tu famoznu reč “meditacija“.
To je reč latinskog porekla, i u bukvalnom prevodu znači razmišljanje.
Najprostije objašnjenje je, da je meditacija stanje svesnog prisustva, oslobođeno od misli.
Cilj meditacije je postizanje savršenog stanja mira. Otklanjanje nepovoljnog uticaja spoljašnjeg sveta, otklanjanje svega nepotrebnog što odvlači našu pažnju. I postizanje sklada. Sklada sa našim unutrašnjim bićem.
Meditiranje nam daje mogućnost preoblikovanja sadržaja koji okupira našu svakodnevicu, njegovo “prečišćavanje ”od negativnog.
Danas, meditacija se koristi kao antistres tehnika, njena prevazilaženju opterećujućih misli, distanciranje od istih, zarad odmora, i regeneracije.
Kako se meditira?
Sve što je potrebno je miran i tih prostor i nekoliko minuta svakog dana. Ali ne bilo kakav prostor. To treba da bude poseban kutak, mesto gde ćete se sastajati sami sa sobom, mesto na kom ćete graditi taj poseban osećaj. Osećaj mira i sklada.
Početnik treba da odvoji bar 10 minuta dnevno, najbolje ujutru, da sedne udobno, ili legne, da zatvori oči… Kasnije, tih 10 minuta dnevno mogu prerasti u 20,30, 45… Koliko god. Granica nema.
Zatvorite oči i usmerite svu svoju pažnju na disanje. Da bi ste se opustili, meditaciju uvek započnite dubokim disanjem. Zatim, kada osetite da se telo opustilo, dišite prirodno, po mogućnosti kroz nos. Pokušajte da ne kontrolišete disanje, već samo posmatrajte kako vazduh ulazi kroz nos i napušta ga. Pokušajte da se skoncentrišete na to, isključujući sve ostalo.
Dokazano je, meditacija menja strukturu našeg mozga. Dovodi do promena u moždanoj aktivnosti, u moždanim talasima. Osobe koje praktikuju meditaciju imaju veći nivo alfa talasa, za koje se zna da smanjuju negativne osećaje.
Kada meditiramo, leva i desna hemisfera mozga funkcionušu skladno, u ravnoteži su.
Smanjuje se koncentracija hormona stresa, povećava se dotok krvi u mozak, dolazi do pojačane aktivnosti zona koje su u direktnoj vezi sa smanjenom anksioznošću, a to sve zajedno doprinosi smanjenju napetosti.
Takodje, ova tehnika opuštanja pojačava pojačava imunitet, poboljšava rad srca, smanjuje vrednosti povišenog krvnog pritiska, i stimuliše lučenje hormona sreće, serotonina…
Pored toga, brojna naučna istraživanja dokazala su blagotvorno dejstvo meditacije na koncentraciju, na bolesti zavisnosti, depresiju, nesanicu, sindrom nemirnih nogu, nemirnih creva. Takodje, naučnici povezuju meditaciju sa smanjenjem osećaja usamljenosti.
10 minuta dnevno. Bićete u iskušenju. Razne misli će Vas neprestano obuzimati, ali treba odoleti tome i ostati fokusiran samo na dah. Ako budete strpljivi, ako budete vežbali, polako ali sigurno, loše misli će biti sve manje prisutne, i počećete da osećate spokoj i opuštenost.
Možda ne možemo promeniti okolnosti u kojima se nalazimo, ali možemo promeniti doživljaj tih okolnosti. Možemo sačuvati sebe.
Budu su jednom pitali: “Šta si dobio meditacijom?”
On je odgovorio: “Ništa. Ali reći ću vam šta sam izgubio. Nemir, anksioznost, bes, nesigurnost, depresiju i strah od smrti.”
Šta mislite o ovome? Vredi li pokušati?
Autor teksta: dr Katarina Milisavljević