Da li je kafa dobra za vas? Da! Studije su pokazale da svakodnevno pijenje kafe može smanjiti rizik od mnogih ozbiljnih zdravstvenih problema i čak vam pomoći da se osećate bolje.
Da li je kafa dobra za vas? Da! Studije su pokazale da svakodnevno pijenje kafe može smanjiti rizik od mnogih ozbiljnih zdravstvenih problema i čak vam pomoći da se osećate bolje.
Uticaj kafe na životni vek
Dve studije objavljene u leto 2017. godine otkrile su da ljudi koji piju više kafe imaju više šanse za zdraviji i duži život od onih koji su je izbegavali.
Prva studija je deo ogromne multietničke studije u SAD, u koju su bili uključeni Nacionalni institut za rak, Univerzitet Južna Kalifornija i Univerzitet Havaji pratili su navike pijenja kafe kod oko 180 000 Amerikanaca od 1993. do 2017. godine.
Među učesnicima su bili i pripadnici afroameričke, latino, indijanske i japanske populacije, što je čini jednom od najraznovrsnijih i najopsežnijih studija na ovu temu. Oni koji su popili dve ili više šoljica dnevno, imali su 18% manje verovatnoće da se razbole u naredne 24 godine od početka studije, za razliku od 16% učesnika koji nikad nisu pili kafu. Čak su i oni koji su pili manje kafe – između jedne i šest šoljica nedeljno – imali veći procenat verovatnoće za duži život od onih koji kafu uopšte nisu pili.
Druga, slična studija o uticaju kafe na zdravlje ljudi koja je uključila nešto više od 500.000 Evropljana u Velikoj Britaniji, Grčkoj, Španiji i Norveškoj, potvrdila je ove nalaze. Tokom perioda od 16 godina, istraživači su uzeli u obzir i druge faktore poput pušenja i razmotrili odnos između konzumiranja kafe i životnog veka. Evropski i američki naučnici , otkrili su da su muškarci i žene koji su popili najviše kafe, imali 12% odnosno 7% manju verovatnoću za preranu smrt od srčanih bolesti, bolesti bubrega ili moždanog udara.
Kafa vam daje prolećnu poletnost
U redu, ovo nije iznenađujuće – ovo je čak i razlog zašto mnogi od nas prvo posegnu za šoljicom kafe čim se probude ujutro. Svi znamo da je kofein koji se nalazi u kafi ono što nam daje poletnost, ali koliko kofeina treba da konzumiramo? Opsežna istraživanja Nacionalnog instituta za zdravlje u SAD, pokazala su da je bezbedno i korisno, ako uzmemo u obzir i rezultate istraživanja o kafi i životnom veku, da odrasla osoba konzumira do 400 mg kofeina dnevno. To znači da ako pijete filter kafu, možete bezbedno da konzumirate 4 šolje svaki dan. Jedan espresso sadrži oko 64 mg.
Ovaj sadržaj kofeina izaziva porast broja neurotransmitera poput norepinefrina i dopamina, što dovodi do pojačane aktivnosti neurona u mozgu . Kontrolisane studije su pokazale da kofein ima pozitivan uticaj na pamćenje, raspoloženje, budnost, nivo energije, fizičke performanse, vreme reakcije i opštu mentalnu funkciju učesnika – što sugeriše da ispijanjem kafe možete duže da budete koncentrisani i postignete bolje rezultate.
Sve dok pazite na unos kofeina i izbegavate konzumiranje pića sa visokim procentom šećera, kafa je siguran i ukusan način da sebi pružite podsticaj koji vam je potreban da izgurate radni dan.
Kafa podstiče varenje
Da li ste ikada imali potrebu da idete u toalet nakon jutarnje kafe? Pa, niste sami. Nutricionista Danijel O’Šonesi objašnjava zašto: „Kofein u kafi može izazvati kontrakcije u mišićima debelog creva i zbog toga morate ići u kupatilo.“ Kafa takođe sadrži hlorogene kiseline i N-alkanoil-5-hidroksitriptamid (hemikalija usko povezan sa neurotransmiterom serotoninom) „koji stimuliše želudačnu kiselinu, pomerajući hranu kroz probavni trakt većom brzinom nego inače.“ Konačno, konzumiranje kafe takođe može dovesti do porasta gastrina – hormona koji deluje na debelo crevo i čini ga aktivnijim. Ako imate problema sa odlaskom u toalet, šolja kafe bi mogla biti upravo ono što vam je potrebno da regulišete odlazak u toalet.
Mnogi od nas imaju problema sa stomakom nakon konzumiranja obilnog jela ili nakon začinjene hrane, tada šolja kafe definitivno može pomoći. Povećanje količine želudačane kiseline može pomoći u ubrzavanju varenja. Postoji međutim I mogućnost javljanja refluksa, pojave kada se želudačna kiselina vraća u jednjak. Istraživanje predstavljeno na 239. Nacionalnom sastanku Američkog hemijskog društva 2010. godine pokazalo je da određene vrste tamno pečene kafe zapravo sadrže supstance koje smanjuju kiselinu. Što ukazuje da odabirom prave kafe možete sprečiti bilo koje tegobe.
Kafa takođe umanjuje rizik od nastanka kamenca u žučnoj kesi, koja je od vitalnog značaja za održavanje zdravog probavnog sistema. Žučna kesa je odgovorna za izlučivanje žuči, što nam pomaže da razgradimo i varimo masti.
Uticaj kafe na sagorevanje masti i gubitak kilograma
Pored toga što vam daje energiju da izgurate dan, kofein vam pomaže u sagorevanju masti i gubitku kilograma. Postoji dobar razlog za to, jer su istraživanja grupe gastroenterologa iz SAD-a pokazala da kofein može povećati vašu metaboličku potrošnju za čak 11%. Zbog toga je danas kofein prvi sastojak gotovo svakog dijetetskog dodatka za sagorevanju masti na tržištu.
Iako kafa ne sadrži visoki nivo sintetičkog kofeina koji se nalazi u ovoj vrsti dodataka za sagorevanje masti, ipak može biti od koristi onima koji žele da smršaju. Šolja kafe je zadovoljavajući izbor iz više razloga, a posebno zato što deluje kao sredstvo za suzbijanje apetita. Oni koji praktikuju povremeni post, konsoliduju unos kalorija u periodu od 8 sati, a ostalih 16 sati konzumiraju samo vodu i kafu. Pojačavajući metabolizam i pomažući vašem probavnom sistemu , kafa pomaže da izgubite neželjene kilograme i daje vam energiju potrebnu za aktivniji i zdraviji život.
Kako kafa utiče na srce
Nedavno istraživanje Američkog udruženja za srce sugeriše da kafa pomaže u zaštiti vašeg srca i krvnih sudova. Studija je pokazala da samo jedna šolja kafe koju popijete može smanjiti rizik od srčanog zastoja za 8%, moždanog udara za 7% i koronarne bolesti srca za 5%. Smatra se da je razlog taj što kafa sadrži antioksidanse poput „flavonoida“, koji su dokazano dobri za kardiovaskularno zdravlje i fleksibilnost krvnih sudova.
dr Milica Simić