Ishrana nije isključivi faktor koji uslovljava napred navedeno, ali je postojan i celovekovni činilac. Ultimativni principi pravilne ishrane su pravilna periodizacija obroka i adekvatan izbor namirnica od kojih se sastoje ti obroci. To praktično znači, da u toku dana treba imati tri glavna i dva sporedna obroka (užine) i da ti obroci treba da se sastoje od nutritivno vrednih namirnica i po sastavu i po količini.
Ishrana nije isključivi faktor koji uslovljava napred navedeno, ali je postojan i celovekovni činilac. Ultimativni principi pravilne ishrane su pravilna periodizacija obroka i adekvatan izbor namirnica od kojih se sastoje ti obroci. To praktično znači, da u toku dana treba imati tri glavna i dva sporedna obroka (užine) i da ti obroci treba da se sastoje od nutritivno vrednih namirnica i po sastavu i po količini.
I principi pravilne ishrane su dobro poznati. Za normalan rast, razvoj, poželjan nivo otpornosti organizma, reprodukciju i sprečavanje nastanka bolesti za koje nepravilna ishrana predstavlja faktor rizika, potrebno je da unos hranljivih materija bude uravnotežen. To znači da se energetski unos obezbeđuje tako da približno 60 % unosa bude porekla iz ugljenih hidrata, 10 -15 % iz belančevina i najviše 30 % iz masti. Takođe je neophodno svakodnevno unositi dovoljnu količinu vitamina i minerala. Sve ovo se postiže raznovrsnom i uravnoteženom ishranom. Zna se i koja je to količina, vrsta i dinamika unošenja hrane koja garantuje održanje telesne mase u granicama zdravlja.
Ali osim ovog zdravstvnog aspekta hrana ima i veliki simbolički i kulturološki značaj za svakoga od nas. Uz hranu, na ovim prostorima, proslavljamo rođenje deteta, sve naredne rođendane, punoletstvo, brak… Hrana je često neizostavni deo susreta sa prijateljima, mnogi poslovi se obavljaju uz bogatu trpezu, itd.
Ipak, neki od nas imaju problem sa postizanjem i održanjem telesne mase u okvirima vrednosti koje garantuju dobro zdravlje. Za takve, osim preporuka koje se odnose na odabir i količinu namirnica koje treba da unesu u toku dana, savetovanje iz pravilne ishrane uvek uključuje i promene navika koje se odnose na životni stil. U te svrhe evo nekih preporuka koje se odnose na korisne izmene u načinu nabavke, pripreme i konzumacije hrane:
Kupujte pametno!
- U kupovinu krenite siti i sa spiskom namirnica koje ste planirali da kupite;
o Lista za kupovinu treba da je u saglasju sa prethodno napravljenim planom ishrane; -  čitajte etikete na prehrambenim proizvodima, obratite pažnju na sastav namirnica;
- Ne kupujte hranu koju ne bi trebalo da jedete. Ako je unesete u kuću pre ili kasnije ćete je i pojesti;
- Â Ne kupujte prerađenu hranu, tj. kupite meso, a ne mesne prerađevine;
- Kupite samo planirane količine (po spisku koji ste napravili). Ne možete pojesti ono što niste uneli u kuhinju ili frižider.
Kuvajte pametno!
- Pripremite samo onoliko hrane koliko vam je potrebno za obrok;
- Prepolovite količinu masnoće koja je preporučena u receptu. Neće biti razlike u ukusu hrane, ali je razlika značajna u kalorijskoj vrednosti;
- Kuvajte jednostavna jela, čorbe, variva, pecite meso ili ribu, grilujte povrće;
- Ne pohujte, ne pržite u dubokom ulju;
- Uklonite kožicu i svu vidljivu masnoću sa mesa;
- čorbe i soseve zgušnjavajte pireom od krompira ili gustinom; Jela od povrća zgušnjavajte ovsenim pahuljicama.
- Smanjite količinu soli u ishrani. Umesto soli koristite začine.
Jedite pametno!
- Uvek jedite za stolom;
- Ne jedite dok kuvate;
- Ne jedite „da se ne baci“; Ne jedite ono što deca nisu pojela.
- Kad obedujete, uživajte u hrani. Ne gledajte televizijski program, ne čitajte, ne rešavajte porodične ni druge probleme;
- Uvek servirajte hranu kao da ste u restoranu ili na svečanom ručku. Hrana treba da prija svim vašim čulima;
- Na tanjir stavite onoliko hrane koliko ravate da pojedete. Ne iznosite na sto šerpe i činije.
- Kada jedete u restoranu ili kada ste pozvani na slavlja kod rodbine i prijatelja, uvek sa menija odaberite hranu koja će biti korisna po vaše zdravlje (drugačije rečeno: izbegnite prženu, pohovanu i jako masnu hranu).