Iako fiziološki proces, trudnoća kod svake žene izaziva značajne somatske ali tu su i psihički poremećaji u trudnoći. Zbog toga se u narodu popularno naziva „drugo stanje“. Kod mnogih žena somatske i psihičke promene kreću se u normalnim granicama, pa se i ne zapažaju. U manjem broju slučajeva one mogu da dobiju patološki prizvuk i tokove, pa da zbog toga trudnici bude potrebna i medicinska pomoć kada su u pitanju psihički poremećaji u trudnoći.
Najblaži oblici psihičkih promena kod žene, koji se u blažem obliku mogu čak i da previde i kojima se ne pridaje odgovarajući značaj, ispoljavaju se povremenom zabrinutošću žene, čestim bezrazložnim promenama raspoloženja, bojaznošću od bremenitosti i od mogućnosti rađanja nakaznog ili oštećenog deteta. Kod takvih trudnica može ponekad da postoji paničan strah od očekivanog porođaja.
Osim prohteva za različitim jelima i osećaja mirisa koje drugi ne zapažaju, trudnica može da ispoljava i druge nastrane želje, da manifestuje histeriformne reakcije, između ostalog, da pati i od emeze u čijoj se osnovi u velikoj meri nalaze i psihički razlozi. Ukoliko je u pitanju hiperemeza trudnica, a lečenje se ne sprovede na vreme, što je danas veoma retko, mogu nastati i drugi somatski i biohemijski procesi koji utiču nepovoljno na sam tok bremenitosti i zdravlje trudnice. Prave psihoze u trudnoći su retke, a isto tako u to vreme retko se može javiti i prava šizofrenija.
Psihički poremećaji u trudnoći ali i u babinjama
Sva pomenuta stanja mogu da se nepovoljno odražavaju na odnose trudnice sa suprugom, porodicom i okolinom, pa je potrebno da se njeni postupci i ponašanje tokom trudnoće ne shvataju suviše ozbiljno, već da se primaju sa puno takta, razumevanja i tolerancije. Tako će se izbeći mnogi nesporazumi prvenstveno između trudnice i njenog bračnog druga i time odstraniti nepotrebni razlozi za prekid trudnoće i rastavu braka.
Više u babinjama nego u trudnoći mogu da se jave promene u psihi žene, koje se graniče sa pravim psihozama. Ovo se prvenstveno dešava kod psihički labilnih osoba sa izvesnim, obično laviranim duševnim smetnjama. U takvom slučaju porođaj i babinje samo su povod da se jave puerperalne psihoze. Osim toga, do postpartalnih psihoza mogu da dovedu i drugi poremećaji, koji nastaju posle porođaja, prvenstveno toksični i infektivni agensi koji prate puerperalnu septičnu infekciju.
Psihoze
Osim visoke temperature, kod ovih ranih psihoza često se zapaža poremećaj balansa tečnosti i elektrolitskog balansa. Zahvaljujući primeni asepse i antisepse u savremenom akušerstvu i modernoj terapiji septične infekcije, pomenuta vrsta ranih postpartalnih psihoza, koje mogu da dovedu do visoke hipertermije i delirantnog stanja pa čak i suicida babinjare, sve se ređe sreće. U slučaju težih oblika postpartalne psihoze, treba preduzeti posebne mere zaštite kako bi se onemogucili pokušaji suicida. Po pravilu, prognoza ovakvih ranih psihoza je povoljna, a samo retko one mogu da budu uvod u teža psihička oboljenja, pa i shizofreniju.
Kasne postpartalne psihoze, ili kasne psihoze, javljaju se kod babinjara u vreme laktacije i ispoljavaju se lakšom mentalnom konfuzijom, melanholičnom depresijom, a ponekad i halucinacijama. Prognoza je manje povoljna nego kod ranih psihoza, a terapiju sprovode akušer i psihijatar po dogovoru. Pri tome je uloga psihijatra važnija, pa se bolesnice sa težim oblicima bolesti leče na psihijatrijskim odeljenjima.
Još zanimljivih članaka iz kategorije Moja Trudnoća