Poslednjih godina iako se u svetu, aposebno u zapadnim zemljama, vodi energična propaganda protiv pušenja, broj pušača se uglavnom ne smanjuje. Slična je situacija u našoj zemlji u kojoj se protiv pušenja organizovana borba vodi simbolično.
Značajan pozitivan korak načinjen je ipak time što se pušenje danas ne dozvoljava na radnim mestima, u zajedničkim prostorijama i na skupovima i sastancima.
Pušenje je štetno po zdravlje i nikome se ne preporučuje zbog toksičnih sastojaka sagorelog duvana, a posebno zbog nikotina, koji dužom upotrebom čini korisnika zavisnim od duvana. Štetnost duvana po zdravlje pušača dokazana je mnogo češcom pojavom oboljenja respiratornih organa i organa digestivnog trakta, kao i malignih oboljenja kod pušača nego kod nepušača (hronočni bronhitis, emfizem pluca, gastritis, ulkus želuca i dvanaestopalačnog creva, karcinom bronhija).
Pri tome treba znati da nije štetno samo pušenje no i stalno i dugotrajno zadržavanje u zadimljenim prostorijama u kojima drugi puše. Kako među ženama pušačima ima i mnogo mladih žena u generativnom životnom dobu, to se lekari relativno često sreću sa trudnicama pušačima, koje ponekad puše po više cigareta na dan. Na taj način one u svoj organizam sa duvanskim dimom unose znatne količine ugljen-monoksida i nikotina.
Praćenja trudnoće i stanja tih žena tokom bremenitosti pokazala su da, iako to ne osećaju, one pate od izvesnog stepena anoksije i intoksikacije ugljen-monoksidom, a naročito od intoksikacije nikotinom. Pri tome se štetno dejstvo ovih otrova preko posteljice prenosi i na plod, koji je zbog toga ometen u svom normalnom intrauterinom razvoju. Praćenjem trudnoće ultrazvukom registruju se jasne promene na posteljici koje ukazuju na njenu insuficijenciju. Zbog toga se kod žena pušača, nešto češće nego inače javljaju spontani pobačaji, a razvoj plodova i napredovanje u rastu je nešto sporije.
Rezultat toga je manja težina novorođenčadi žena koje puše tokom graviditeta i manja otpornost takve dece u prvim danima ekstrauterinog života u odnosu na kontrolnu grupu. Isto tako žene pušači češće nego nepušači rađaju nedonesenu decu, zato je ova trudnoća visoko rizična zbog promena na krvnim sudovima u smislu vazokonstrikcije i direktnog toksičnog dejstva nikotina i ugljen-monoksida na plod.
Povišene vrednosti ovih štetnih materija u krvi majke i ploda stresogeno deluju izazivajući povećano stvaranje fetalnog ACTH, što za sobom povlači povišeno lučenje kortizola u plodu, a samim tim se sintetiše veća količina surfaktanta. Ovim mehanizmom deca koja se rađaju i pre vremena „zaštićenija su“ od RDS (respiratomog distres sindroma).
Neophodno je trudnicama, već od početka graviditeta, savetovati prestanak pušenja ili bar da pušenje svedu na najmanju mera. Isto tako, one treba da su što više na čistom vazduhu i da se klone prostorija ispunjenih duvanskim dimom u kojima borave drugi pušači
