Rinitisi su zapaljenjanosne sluznice, koja se ispoljavaju kongestijom nosa, curenjem nosa (rinoreom), kijanjem ili svrabomu nosu. Dele se na alergijske, infektivne i druge.
Alergijski rinitisi mogu biti sezonski (polenski) javljaju se u vreme cvetanja pojedinih biljaka, ili stalni traju cele godine, a najčešće su izazvani dermotophagoides pterigoideusom iz kućne prašine. Infektivni rinitisi mogu biti akutni i hronični. Virusi su najčešći uzročnici akutnog, dok bakterije obično izazivaju samo sekundamu infekciju.
Među 200 opisanih virusnih izazivača rinitisa, u skoro polovine bolesnika u pitanju su rinovirusi. Najčešće bakterije koje dovode do sekundamog rinitisa su S. pneumoniaeiH. influenzae. Primami bakterijski akutai rinitis je redak i uglavnom se javlja kod imunokompromitovanih bolesnika. Hronični infektivni rinitis izazivaju specifični organizmi (M. tuberculosis, M. lepre, Aspergilus i dr.). U heterogenoj grupi drugih rinitisa objedinjeni su nealergijski i neinfektivni rinitisi. Idiopatski rinitis (ranije nazivan vazomotomi rinitis) odraz je hiperreaktivnosti sluznice nosa na nespecifične nokse kao što su jaki mirisi, duvanski dim, izduvni gasovi, promene spoljne temperature i vlažnosti.
Nealergijski rinitis s eozinofilnim sindromom (NARES) jeste rinitis s nalazom eozinofila u nosu, ali uz negativne alergološke kožne probe i normalne vrednosti IgE u serumu. Profesijski rinitis nastaje kao odgovornainhalacijskeagense radnog mesta. Hormonski rinitis odraz je promena u trudnoći, pubertetu, hipotiroidizmu i akromegahji.
Brojni lekovi mogu dovesti do rhinitis medicamentosa naj češće nazalni dekongestanti i kokain, ali i imidazol, simpatikomimetici, rezerpin, metildopa, inhibitori angiotenzin konverting enzima, aspirin, oralni kontraceptivi i-dr. Vruća ili ljuta hrana izaziva reaktivnu rinoreju, a alkohol vazodilatacijsku kongestiju nosa. Snažne emocije mogu da izazovu kijavicu. Primami atrofijski rinitis obično se vezuje za K. ozaene, mada nije sigumo da se ne radi o sekundarnoj infekciji sluznice izmenjene iz nepoznatih razloga. Treba ga razlikovati od atrofijskog rinitisa koji nastaje posle hiruršklh resekcija, infekcija ili zračenja, ili u toku granulomatoznih bolesti.
Rinitis klinička slika
Uz osnovne simptome, polenski rinitis često prate svrab u grlu, očima i ušima, suzenje i edem oko očiju. U težim slučajevima javljaju se glavobolja, umor i smanjena koncentracija. Kod stalnog alergijskog rinitisa ispoljenija je zapušenost nosa praćena hrkanjem, disanjem na usta i sinusitisom, dok se ređe javljaju problemi s očima. Akutni rinitis, poznat kao običan nazeb, počinje grebanjem u grlu, potom sledi golicanje u nosu, kijanje, serozna sekrecija iz nosa, a zatim zgušnjavanje sekreta i zapušenost glavnog disajnog puta, sa malaksalošću, febrilnošću ili mijalgijom, ili bez njih. Bolest prolazi za pet do deset dana. Većina dmgih rinitisa ispoljava se klasičnim znacima rinitisa, a na njih se obično pomisli kada se isključe alergijski i infektivni rinitisi. Atrofijski rinitis karakteriše stalna zapušenost i smrad (ozaena) u nosu.
Rinitis Dijagnoza
Anamnezni podaci su bitni u diferencijaciji rinitisa. Dijagnoza alergije se prevashodno postavlja na osnovu pažljivo uzete anamneze i ne sme biti bazirana samo na alergološkim testovima, s kojima može aU i ne mora da koreliše. Za pregled sluznice i uzimanje materijala za citološka i bakteriološka ispitivanja koriste se nazalni spekulumi i fleksibilni endoskopi. Posebne dijagnostičke metode su provokacija nazalne sluznice specifičnim i nespecifičnim agensima, ispitivanje čulamirisa,merenjeaktivnostimukociHjamog aparatai ispitivanjeprohodnosti nosa merenj em vršnih protoka vazduha iU određivanjem otpora stmjanju vazduha u nosu.
Diferencijalna dijagnoza
Pohpi nosa, devijacija septuma, hipertrofija adenoida, strana tela, atrezija hoana, benigni i retki mahgni tumori nosa i promene u sklopu granulomatoznih oboljenja najčešća su stanja koja mogu da pogrešno navedu na dijagnozu rinitisa. Kod curenja nosa posle trauma treba misUti na likvoreju.
Nazalni polipi su bleda, okruglasta, glatka zadebljanja koja polaze iz etmoidnih sinusa i šire se obostrano u nosnu šupljinu. Nastaju verovatno zbog nealergijske aktivacije mastocita i eozinofila. Često su povezani s astmom i alergijom na aspirin, a uvek sa sinusitisom. Izazivaju zapušenost nosa. Leče se lokalnim kortikosteroidima, a kada je neophodno, uklanjaju se hirurški, mada često recidiviraju.
Terapija
Izbegavanje alergena rešava problem alergijskih rinitisa, ali je teško izvodljivo. Tegobe bolesnika su vodič medikamentne terapije neinfektivnog rinitisa. Oralni kortikosteroidi deluju na sve tegobe. Zbog štetnih efekata zamenjuju se pribUžno efikasnim, ali neuporedivo bezopasnijim inhalacijskim kortikosteroidima. Oralni antihistaminici smanjuju kijanje i rinoreju, a ipratropijum-bromid samo rinoreju. Natrijum-kromoglikat može da ima profilaktičko dejstvo. Lokalni dekongestanti olakšavaju prohodnost nosa, aU im je primena limitirana na sedam dana.
Zbog brojnosti uzročnika prevencija virusnog rinitisa je skoro nemoguća. Uzimanje aspirina ublažava tegobe, ah potpomaže širenju virusa. Dekongestanti mogu da budu korisni ako se primenjuju samo nekoliko dana.
