Sinusitis se definiše kao zapaljenje mukoze paranazalnih šupljina zbog neadekvatne drenaže usled opstrukcije ulaza, infekcije ili alergije. Najčešće je reč o poslevirusnoj bakterijskoj superinfekciji maksilamog sinusa u vidu rinosinusitisa.
Sinusitis se definiše kao zapaljenje mukoze paranazalnih šupljina zbog neadekvatne drenaže usled opstrukcije ulaza, infekcije ili alergije. Najčešće je reč o poslevirusnoj bakterijskoj superinfekciji maksilamog sinusa u vidu rinosinusitisa. Neretko biva zahvaćeno i više sinusa. Osnovni prouzrokovači akutnog sinusitisa su S. pneumoniae, neinkapsulisani H. influenzae i Moraxella catarhalis.
Ređe se izoluju anaerobne bakterije, Streptococcus grupe A, S. aureus i gram-negativne bakterije. Izuzetak sunozokomijalne infekcije gde se gram-negativne bakterije nalaze u značajnijem broju. Actinomyces i Nocardia se retko izoluju i, slično gljivičnim infekcijama, mogu da se nadu u irnunokompromitovanih bolesnika. Agresivne respiracijske nokse, uključujući duvanski Him, doprinose pojavi sinusitisa i prelasku u hroničnu bolest. Hronični sinusitis može biti alergijski ili nastati kao posledica anatomskih izmena koje ometaju drenažu sinusa, a rede se javlja zbog funkcijskih abnormalnosti mukocilijamog aparata. Često je povezan s bolestima donjih disajnih puteva.
Klinička slika Sinusitis
Febrilnost, lokalni bol u vidu pritiska, koji se pogoršava pri naginjanju napred, purulentna sekrecija, zapušenost nosa i anosmija ukazuju na akutni sinusitis. Pri nepovoljnom toku infekcija može brzo da zahvati orbitu, okolne kosti i
centralni nervni sistem. U hroničnom sinusitisu bol je difuzniji, a sekrecija se ispoljava shvanjem niz nazofarinks.
Dijagnoza
Rendgenska i ultrazvučna dijagnostika omogućuju vizualizaciju sinusa, a fiberoptička rinoskopija neposredno sagledavanje i biopsiju sluznice sinusa. Bakteriološka ispitivanja rezervisana su za sinusitise kod kojih uobičajena terapija ostane bez efekta, za izuzetno teško oboljenje, oboljenje u imunokompromitovanih i nozokomijalni sinusitis, u kome nikad nije moguće predvideti uzročnika. Uzročnici se traže u aspiratu iz sinusa, a ne u nepouzdanom brisu nosa.
Diferencijalna dijagnoza
Bolest sinusa treba razlikovati od temporalnog arteritisa, migrene, neuralgije trigemniusa i zubobolje.
Sinusitis Terapija
Terapija uobičajenog sinusitisa započinje se bez bakteriološke potvrde. Lekovi izbora su amoksicilin s klavulanskom kiselinom i sulphamethoxazole s trimethoprimom, dok su u dmgom planu cefalosporini i tetraciklini. Da bi se umanjio bol, daju se analgetici i lokalni dekongestanti. Ako antibiotici i dekongestanti ne pomognu, sinusi se ispiraju. Lokalni kortikosteroidi mogu da pomognu kod hronične bolesti. Hirurško lečenj e j e poslednji korak u terapiji sinusitisa.
